РОЂЕНДАН МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА: Ни споменика, ни музеја

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Блиц

Фото: Блиц

У четвртак је обележен 136. рођендан Милутина Миланковића, а успомену на овог великог српског и светског научника чува удружење названо његовим именом. И, да нема ентузијаста, потонуо би у заборав.

– И био је запостављен и скоро заборављен. Афирмисан је прво у свету због револуционарности својих теорија о леденим добима, а и данас је наш најцитиранији научник, посебно откако је актуелна прича о климатским променама. Осим тога, ако узмемо да су Тесла и Пупин, осим што су пореклом Срби, пре свега амерички научници, Миланковић јесте највећи српски научник. Јер, он је сва своја научна достигнућа остварио у Србији – каже Славко Максимовић, председник Удружења “Милутин Миланковић”.

Миланковић је високе школе завршио у Бечу, где је 1904. године и докторирао и пет година је радио као водећи грађевински инжењер у Аустроугарској монархији и постао познат по патентима из области армираног бетона. После анексионе кризе, Миланковић се 1909. враћа у Србију и постаје професор на Филозофском факултету на катедри за примењену математику, где је остао до пензионисања 1955.

Његова теорија о настанку ледених доба дефинитивно је призната 1976. након петогодишњег научног пројекта који је циљ имао да утврди јесу ли Миланковићеви прорачуни били тачни. Резултати истраживања су то доказали, а Миланковићу је обезбеђена бесмртност у свету науке.

Осим тога, научна јавност га препознаје и као једног од твораца тектонике плоча, а он је и аутор најпрецизнијег календара који би требало кориговати тек после 28.800 година.

Иако је био српски научник, странци су га више ценили од сународника. Совјетски научници су 1965. један кратер на Месецу назвали “Миланковић”, по њему је назван и кратер на Марсу, а одлуком Међународне астрономске уније за стогодишњицу Миланковићевог рођења 1979. године његово име је добио и један астероид који су открили наши астрономи. Европска геофизичка унија од 1993. године додељује медаљу “Милутин Миланковић”, а НАСА га сврстава међу 15 највећих умова науке о Земљи.

У Србији Миланковићев лик је стављен на новчаницу од 2.000 динара, његово име су добили један новобеоградски булевар и неколико школа по Србији, а 2009. је, заједничким напором Влада Србије и Хрватске, реновирана његова родна кућа у Даљу код Осијека. Поставка предмета из заоставштине Миланковића тренутно је изложена у просторијама београдског удружења које носи име познатог научника, у Поп Лукиној 1Б. Та поставка могла би да буде заметак будућег музеја Милутина Миланковића, који нема ни споменик у главног граду.

– Ми смо 2009. званично поднели иницијативу за подизање споменика Миланковићу у Београду и две године касније је Скупштина града одлучила да се подигне спомен-обележје и тада је парк Стара Звездара преименован у Парк „Милутин Миланковић“, али споменик није подигнут – каже Славко Максимовић.

Иначе у Београду је сада у приватном власништву кућа у којој је Миланковић живео до смрти и људи из Удружења се надају да би она једног дана могла бити откупљена и претворена у музеј. Куриозитет је да се она налази у Улици Љубомира Стојановића, који је као тадашњи министар просвете потписао указ о постављењу Миланковића за професора Београдског универзитета.

Блиц

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.