ПРОШИРЕЊА, ЗАПРАВО, НЕМА: Следи деценија пузања до ЕУ — има ли Србија план Б

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Проширење Европске уније није на видику и Србија не би смела да у име такве неизвесности поништава неке полуге развоја као што је између осталог и зона слободне трговине с Русијом, сагласни су саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

Никола Јовановић, програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, заговара становиште да апсолутно треба да будемо отворени и према другим економским глобалним играчима као што су Русија, Кина, Турска или Источни Медитеран.

Он подсећа да Европа нема јединствен став о проширењу, пре свега зато што у Европи тренутно влада огромна подела на централну Европу и на старо европско језгро.

„Та подела је економска, идеолошка, политичка, геополитичка и ја мислим да ће се све више продубљивати. Због тог јаза у сваком смислу Европа ризикује да у неком моменту буде и дисфункционална. Још горе за Србију је то да је онај најутицајнији део Европе сагласан око проширења. Заправо, да проширења — нема“, каже Јовановић.

Он објашњава да Француска никада није била највећи заговорник проширења зато што сматра да проширење на исток даје Немачкој централни положај. Каже и да се Француска више залаже за ближе везе и чак за неку врсту Медитеранске уније.

„Француску не занима превише чак ни Балкан. Макрон је врло јасан, без продубљивања односа у европском језгру нема даљег проширења. Берлин и Париз немају консензус око тога. Такође, у првим званичним документима Европске комисије за вишегодишњу буџетску пројекцију 2021/2027. нема ставке проширење, тако да Србија треба да се спреми на десетак година пузеће евроинтеграције“, каже Јовановић и додаје да наша земља мора наћи адекватан план развоја како не би изгубили тих десет година.

Консултант за страна улагања Махмут Бушатлија сматра да је Европа у овом моменту озбиљна колатерална жртва односа Америке према Русији. Он каже да Америка није више прва сила света и да је на опасној низбрдици, а као разлог наводи и то што се САД сукобљава са земљама као што су рецимо Иран или Кина.

„Ако је ишта добро у посртању Америке то је да ће резултирати неким разлазом са Западном Европом. Чињеница је да ће се ЕУ лакше окретати изворима енергије које има не само Русија него и Иран који је традиционална био везан за Немачку“, каже Бушатлија.

Он додаје и да је Иран имао доста значаја у послератној индустријализацији Немачке, а да је сада ситуација таква да Европа мора да сачува добре односе с Ираном.

Дипломата и некадашњи амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић каже да је руски утицај на Балкану дежурна тема, али истиче да се ситуација мења и да балканске земље или добар део земаља схвата да неке проблеме заиста не могу да реше без Русије.

„Балкан нема енергије, као ни Европа. Бугарска која је потопила три велика енергетска пројекта — нуклеарну електрану, ’Јужни ток‘ али и нафтовод од Бургаса до Александрополиса, сада моли Русију да се врати на енергетско поље и тражи да Русија гради нуклеарну електрану“, каже Ђукић.

Амбасадор додаје да ствари једноставно долазе на своје место и да ми морамо сарађивати са Русијом.

„Немамо од кога другога да набављамо гас него од Русије, тако да те флоскуле које се стално убацују у точкове наших односа са Русијом заиста могу се посматрати са ширег становишта — то су гвоздени закони геополитике“, каже Ђукић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.