ПРАЗНИК: Дан државности Србије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТС

Фото: РТС

У Србији се свечаностима широм земље обележава 15. фебруар – Дан државности у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, али и на дан када је 1835. у Крагујевцу донет такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.

Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Споменик незнаном јунаку на Авали и доделиће одликовања поводом празника.

У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу свечану церемонију ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

У Старој Скупштини у Крагујевцу биће одржана свечана академија а најављено је присуство премијера Александра Вучића.

У Србији су 15. и 16. фебруар нерадни дани.

Јуче је Гарда Војске Србије извршила на Калемегдану почасну артиљеријску паљбу.

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.

Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтели да прихвате.

После тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

РТС

Тагови: ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Skupstinske danasnje odluke su nedostojne slavlja I nasledja iz Orasja.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.