ПОД НАТО ЧИЗМОМ ПРОТЕРАНО ПОЛА МИЛИОНА СРБА: Колико је тек људи у Србији умрло од радиоактивне муниције, осиромашеног уранијума

ИСКРА на Фејсбуку

Agresija

Уништена Република Српска Крајина, разорена Република Српска, разорена СР Југославија, отето Косово…

Под НАТО чизмом протерано је око 500.000 Срба са својих вековних огњишта. НАТО је у том варварском походу у размаку од пет година извршио агресију на тадашње три српске земље: Републику Српску Крајину, Републику Српску и СР Југославију. У исти мах је уништио Републику Српску Крајину, разорио Републику Српску, разорио СР Југославију и отео Косово.

Република Српска Крајина

Први НАТО поход на Србе десио се у Републици Српској Крајини, и то у неколико наврата, бомбардујући положаје Војске Републике Српске Крајине, као увертиру за акцију хрватске војске под називом „Олуја“. НАТО је учествовао као подршка хрватским снагама у многим операцијама пре „Олује“.

Након заустављања хрватско-муслиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, почела се припремати „Олуја“. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење Стејт департмента, потписала уговор под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом „MPRI“. Према овом споразуму, амерички генерал Карл Вуоно са својим сарадницима је интензивно радио на обуци хрватске војске и официра. У исто време НАТО оружје за хрватску војску се допремало са свих страна, како авионима тако и из правца Мађарске.

Дана 4. августа 1995. године у 4 часа после поноћи, НАТО ваздухопловне снаге у координацији са хрватским снагама започеле су акцију „Олуја“ бомабардујући положаје Војске Републике Српске Крајине, пар сати пре почетка копненог напада хрватских снага.

У заједничкој операцији са НАТО-ом, хрватске снаге су кренуле у копнени напад са више од 138 хиљада војника, 350 тенкова и са око 20 авиона. Авиони НАТО су изводили операције у ваздуху, координисане са хрватским снагама, уништавајући српске положаје и ракетно-радарска средства, средства телекомуникације и све друге војне објекте.

У исто време, води се снажна антисрпска пропагандна кампања од стране НАТО-а и западних земаља да би се светка јавност одвратила од дешавања у Републици Српској Крајини.

У то време се појављују и „сателитске“ НАТО фотографије око Сребренице, те се светској јавности одвлачи пажња дешавањима у Сребреници са бруталног етничког чишћења Срба у Републици Српској Крајини. Зелено светло за почетак етничког чићшења дале су САД уз подршку НАТО-а, а што су потврдиле и тадашње западне дипломате.

Последица НАТО-хрватске акције „Олуја“ је етничко чишћење око 250.000 Срба.

Република Српска

У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1600 километара се обрушио и НАТО. НАТО је појединачне нападе на Републику Српску започео још 1994. године, да би као наставак тих напада била извршена и потпуна агресија августа 1995. године. Изговор за агресију био је догађај на сарајевској пијаци Маркале.

Time serbsНАТО је масовним ударима нападао све циљеве у Републици Српској те користио муницију са осиромашеним уранијом. У исто време у кординиацији са НАТО снагама, трајала је и хрватско-муслиманска офанзива на Војску Републике Српске. У рату са НАТО-ом Војска Републике Српске је успела да обори четири непријатељска авиона од којих су били два америчка Ф-16 и два француска Мираж-2000. Занимљив је податак да је Војска Републике Српске успела да обори више непријатељских авиона НАТО-а, него Војска Савезне Републике Југославије четири године касније.

Потпуна агресија на Републику Српску под НАТО називом “Одлучна сила” уследила је двадесетак дана након пада Републике Српске Крајине. Када се погледа развој догађаја тог августа 1995. године, јасно је да је циљ био слабљење моћи Војске Републике Српске, која је била у знатној борбеној предности у односу на непријатеље, а у корист НАТО ишла је та чињеница да је пала цела Република Српска Крајина, те су у складу са тиме мислили да ће остварити свој потпуни циљ – потпуно сламање Републике Српске.

Укупан број бачених бомби на Републику Српску износи 1.026, од чега 708 вођених бомби. Укупна тежина баченог експлозива износи око 10.000 тона, a у току бомбардовања убијена су 152 српска цивила. Тачан број посредних жртава се и не зна јер је НАТО користио муницију са осиромашеним уранијом од којег је велики број становништва оболео од неке врсте карцинома, нарочито мештани Хаџића.

Са ове временске дистанце може се закључити да су НАТО операције у Републици Српској Крајини и Републици Српској биле увод у општу агресију на СР Југославију. Ово превасходно јер је НАТО контролом ваздушног простора Републике Српске (коју је НАТО донедавно и контролисао), после имао обезбеђен правац за напад на СР Југославију. Такође, разлог у НАТО корист је и тај, јер су већ вођена ратна дејства на овом простору, тако да још једна инвазија не би била тешко објашњива светској јавности, као и то да је за све поново најлакше било оптужити Србе као главне кривце.

Треба се подсетити и лова на Србе по Републици Српској, када је НАТО донедавно упадао у куће и убијао недужно становништво под изговором тражења „хашких оптуженика“.

СР Југославија

Након Републике Српске Крајине и Републике Српске, НАТО се обрушио на СР Југославију и то са много већим снагама. Повод за агресију су били неуспели „преговори“ – капитулација СР Југославије у Рамбујеу, а којим је био предвиђен и улазак НАТО снага на територију СРЈ. Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на „спрженој земљи“, пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се „стекли услови“ за то. Међутим, тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства СР Југославије…

НАТО агресија се окончала Куманосвким споразумом, а потом и Резолуцијом 1244. Иако је Резолуцијом СБ УН предвиђено да је Косово у саставу СР Југославије и да се гарантује повратак Војске СРЈ на Косово, НАТО снаге и Запад су се оглушиле о тим одредбама.

НАТО је током агресије убио око 3.000 људи. Уништио је или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Последица НАТО агресије на СР Југославију је етничко чишћење око 250.00 Срба са Косова, а злочини над српским становништвом на Косову у присуству НАТО-а се настављају и данас.

ЗАКЉУЧАК

Резимирајући све горе наведене чињенице, под НАТО чизмом протерано је око пола милиона Срба са вековних огњишта – највеће етничко чишћење после Другог светског рата.

Број директно убијених Срба од стране НАТО је око 4.000. Број умрлих због радиоактивне муниције коју је користио НАТО у СР Југославији и Републици Српској никада није утврђен. Становништво и данас умире од последица бомбардовања радиоактивном муницијом.

Под чизмом НАТО-а уништена је Република Српска Крајина, разарана Република Српска, разарана СР Југославија, а Србија је изгубила део своје територије – Косово и Метохија.

После свих наведених чињеница, не можемо, а да не закључимо да је НАТО искључиво непријатељски настројен према Србима.

Чудно је да неки српски политичари и даље желе да се Република Српка и Србија придруже овој војној алијанси. На ову тему се воде „преговори“, како између представника Републике Српске, тако и Србије и НАТО-а, те се у медијима води отворена кампања за приступање овој војној алијанси.

НАТО се у медијима представља, да апсурд буде већи, као једна социјално-хуманитарно-друштвена организација која доноси „просперитет“ друштва. Тужно је слушати и гледати домаће политичаре који „верују“ у сву ту „шарену лажу“.

С друге стране, НАТО никада није скривао отворено лицемерство и садизам према било којој по њих „непријатељској“ земљи, а све своје војне акције током читаве своје историје заснивао је на искључивим лажима и подметањем.

Поставља се питање, и што још више забрињава – шта још треба НАТО да учини и да ли постоји још нека врста злочина према српском становништву и његовим државама који би НАТО требао да учини, па да би тек онда политичарима у Републици Српској и Србији било утувљено у главу, или да дођу до разума, да је НАТО највећи истински непријатељ српског народа и његових држава у последњих 25 година.

vostok.rs, Вања Савићевић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.