ОТМИЦА „ТРЕПЧЕ“: Приштина удара на Србе на северу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com, Youtube/Al Jazeera Balkans

Затварање „Трепче север“, где ради око 3.000 Срба, неминовно би довело до новог исељавања са Косова. Активирање закона којим су Албанци отели власништво над овим комбинатом, још је један вид притиска на Београд којим покушавају да присиле Србију да попусти Приштини.

Такозвани премијер косова Рамуш Харадинај затражио је да се активира Закон о Трепчи усвојен пре три године, без присуства Срба, по коме рудник „Трепча“ прелази у већинско власништво Приштине. Овај закон такође предвиђа и затварање „северне Трепче“ којим управљају Срби.

Примена овог закона, каже за Спутњик политиколог Бранко Радун, пре свега би била порука Србима на северу да се — селе. Али, додаје он, то је само један од нивоа поруке коју тај поступак шаље.

„Ово је и покушај јачег позиционирања Харадинаја у албанском јавном мњењу, као неко ко ће причу о ’Трепчи‘ да разреши на начин на који одговара само Албанцима. На другом нивоу, ово је и претња Србима да ће ’Трепча‘ којом они управљају бити затворена и да сви везани за рудник преко посла могу да иду. У суштини, ово је притисак на Београд који не долази из Приштине, већ са Запада, у процесу неке нове дипломатске офанзиве“, објашњава Радун.

Наш саговорник наводи да је јасно да ти ветрови дувају из Вашингтона, који очекује да Србија призна или бар толерише сецесију Косова и да се не противи жељама Приштине да постане део међународних институција, на челу са Уједињеним нацијама.

„У склопу тога видимо различите потезе који се вуку а којима се појачава и појачаваће се притисак на Београд. Дакле, овакве потезе не треба очекивати само из Приштине већ и из осталих држава у окружењу из којих ће пристизати неке поруке које Србији директно наносе штету“, уверен је Радун.

Та штета, како каже, као и у овом случају, може бити не само политичка већ и економска, јер је то вид шире кампање притисака на нашу државу како би попустила око Косова.

Према поменутом закону, косовска влада је власник 80 одсто Трепче, а њиме се предлаже и затварање погона „Трепча север“, уз формирање нових, од којих ће један бити управо на Северу.

Према проценама, комбинат „Трепча“ на КиМ вредео је око 100 милијарди евра у имовини и рудном богатству, од чега је српско око 85 милијарди. Од августа 2000. право управљања над „Трепчом“ на КиМ преузео је УНМИК (по Резолуцији 1244 СБ УН), након чега је формирао и регистровао нову фирму „Trepča under UNMIK Adminsitration“.

УНМИК је две године касније предузеће пренео на своју агенцију КТА (Косовску агенцију поверења), а затим се Косовска агенција за приватизацију (ПАК), која је формирана 2008. након самопроглашења независности Косова, (уз дозволу Скупштине Косова) самопрогласила надлежном.

Годину дана касније, ова агенција је код косовског АПР пререгистровала постојећу компанију, са адресом јужног дела „Трепче“ као седишта фирме. У „Трепчи север“ ради око 3.000 Срба, а Србија управља рудницима „Црнац“ и „Бело брдо“, Површинским копом „Копориш“, Флотацијом у Лепосавићу, Металургијом олова у Звечану (топионица и рафинерија олова)…

Харадинај је још прошле године писмено од Владе и надлежног одбора затражио усвајање Статута „Трепче“ према усвојеном закону и регистровање „Трепче“ у Агенцији за регистрацију предузећа.

Косовски премијер тражио је такође да се на основу процена менаџмента „Трепче“ у Јужној Митровици „обезбеди правни основ за пензије радника“ са 70 одсто од плата запослених, али и „правни основ за признавање радног искуства за период 1990-1999.“ и „запошљавање младих и спровођење Општег колективног уговора Косова“. Харадинај и даље тражи и опроштај друга предузећа „Трепча“ насталог у време мисије УНМИК-а.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.