НОВА БИТКА ЗА ГРАНИЦЕ: Бакир бацио око на Бајину Башту

ИСКРА на Фејсбуку

Хидроелектрана Бајина Башта (Фото: Спутњик/CC BY-SA 4.0 / Ванилица)

Бошњаци хоће по сваку цену да присвоје део Хидроелектране Бајина Башта. Са њима нема никаквог договора јер било шта да се предложи они неће да прихвате. Одговара им да ситуација стално буде напета и да се прикажу као жртве. Било какав компромис за њих би била победа агресора, оцењују аналитичари.

Решење питања границе између Србије и БиХ које су председник Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик најавили као питање које ће бити решено до краја године, изгледа да опет неће проћи без проблема.

Наиме, и из званичног Сарајева, али и делова опозиције РС стижу опречне реакције. Опозиција из Српске тврди да то не може да се реши преко „колена“, док из Сарајева напомињу да Комисија за границу БиХ није укључена у тај посао, а спорно је готово 40 километара границе.

Из Сарајева подсећају и да законодавство БиХ не препознаје „размену територија“ као посебан правни институт нити прописује неку посебну процедуру за одобрење таквих размена, тако да се у конкретном случају примењује општи режим за закључење међународних споразума.

У том контексту, наводи се да Комисија за границе БиХ није имала и нема мандат да преговара о понуди коју је саставила Комисија из Србије. Сарајево се такође позива и на одлуку Бадинтерове арбитражне комисије установљене 1991. године, по којој су се све државе бивше Југославије, на основу међународног права, обавезале да ће поштовати мишљење Бадинтерове комисије усвојено на начелу међународног права познато као „uti possidetis“ или „како поседујете“. На основу тог начела утврдило се да ће границе БиХ и Србије бити оне границе које су оне имале док су биле у саставу бивше Југославије, пре распада те државе.

„Границе између бивших федералних јединица сматрају се државним границама следбеница и не могу се мењати силом, него само споразумом“, наведено је у одлуци те комисије.

Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су делови код Зворника, односно Бајине Баште, затим део кроз који пролази пруга Београд-Бар и део око општине Прибој, која је раздвојена територијом општине Рудо.

С обзиром да закон БИХ, када је реч о међудржавним споразумима (границама), не спори да је у овим случајевима обавезна укљученост надлежних органа ентитета на чијој територији се налази тражена територија за размену, у овом случају РС, није баш најјасније зашто Сарајево, а још мање опозиција у РС, приговара најави решавању тог питања. Осим ако нису у питању покушаји да се прикупе неки политички поени уочи општих избора у БиХ идуће године.

Политиколог Анђелко Козомара каже да је изборна кампања у БиХ навелико почела, па га у том погледу ништа не чуди. Он прст упире у Бакира Изетбеговића и његову странку која, како каже, по сваку цену жели да се прикаже као једини бранилац интереса Босне и Херцеговине и да прикажу да је БиХ само њихова држава док друга два народа имају „резервне домовине“.

„Познато је да Бошњаци хоће да по сваку цену присвоје део Хидроелектране Бајина Башта. То је за њих кључно и зато неће никакву размену територије јер сматрају да су они оштећени ако не добију пола те хидроелектране. Зато сумњам да ће ово питање бити решено до краја године, јер са Бошњацима нема никаквог договора. Било шта да се предложи они то неће прихватити, јер њима одговара да ситуација стално буде напета, драматична и да се они прикажу као жртве, то јест да би било какав компромис била ’победа агресора‘ и то су њихове фразе које стално употребљавају“, каже наш саговорник.

Из Сарајева тврде да од стране Републике Српске, као и од неких других органа БиХ, никада није исказан интерес за неким локацијама које се тренутно налазе под државном контролом Србије уз државну границу БиХ/Србија. Подсећају да је Веће министара БиХ још 2004. јасно исказало свој став да нема размене територија без претходно потписаног уговора о граници између две државе са пратећом техничком документацијом. Међутим, није било значајнијих активности између надлежних комисија за границу БиХ и Србије, јер је Србија инсистирала да се паралелно са разграничењем заврши и тражена „размена територије“, на шта БиХ није пристала, тврде у Сарајеву.

Разграничење између Србије и БиХ, иначе, иде коритом реке Дрине, на којој се налазе хидроцентрале „Бајина Башта“ и „Зворник“, које користе копнене и водене ресурсе и БиХ и Србије, а корист од њих тренутно има само Србија, а не БиХ — теорија је која кружи федералном Босном.

Сарајево такође тврди и да БиХ не користи своја права на учешће у управљачким структурама наведених хидроцентрала, у произведеној електричној енергији и добити коју остварују хидроцентрале. Та права, наводе они, произилазе из чињенице да се једна половина комплекса хидроцентрала налази на територији БиХ, те да се за рад хидроцентрала црпе воде које припадају територију БиХ.

Како кажу, не постоји било какво право посебне концесије додељено Србији од стране БиХ, нити било какви посебни споразуми о заједничком управљању и коришћењу хидроцентрала, а како то произилази из Конвенције о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера, којој су приступиле обе земље. Због таквог стања БиХ трпи штету.

Наиме, према тврдњама из Сарајева договором некадашњих југословенских република, а данас независних држава, БиХ и Србије, подељена је и производња електричне енергије. Договори су наслеђени сукцесијом. Па тако из ХЕ Бајина Башта, која је 1967. производила 420 мегавата годишње, БиХ има право на 67 одсто производње.

Ни ово није једини проблем. Пруга у дужини од 12 километара пролази кроз БиХ, а на њој се налази и станица Штрпци. Београд тражи да цела територија око те пруге у потпуности припадне Србији, а Сарајево тврди да Београд за тај део не нуди ништа заузврат. У Општини Прибој спорне су путне комуникације јер је та општина потпуно раздвојена, то јест путна комуникација која повезује делове општине Прибој пролази преко БиХ, кроз општину Рудо.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.