НИКО НЕ ЗНА ШТА СУ МУКЕ ТЕШКЕ: Век од преласка српске војске преко Албаније

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Стотину година од преласка славне српке војске преко гудура Албаније обележили су потомци тих славних ратника неки дан, на Малу Госпојину, које је сабрала Митрополија црногорско-приморска, удружење „Морача-Розафа“ и „Свети Јован Владимир“ из Скадра. Високо, с оне стране Проклетија, чули су се танки продорни гласови Иване и Јелене Жигон, али и гусле Бојана Пековића и уметнички ансамбл „Косовки божури“. Поводом тог догађаја литургију су служили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, парох херцегновски и директор издавачко-информативне установе „Светигора“ и јерођакон Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира.

– У свом трагичном повлачењу преко Албаније овде су оставили своје кости припадници наше славне српске војске – рекао је отац Радомир. – Ти хероји и хероине били су весници свих будућих ослободилачких борби нашег народа.

Чувена албанска голгота остала је устаљен назив за повлачење прогнане српске војске и цивила преко завејаних планинских висова Албаније до Крфа. Они који су преживели преносили су стравична сведочанства са тог злог пута. Епилог тог егзодуса био је да се око 150.000 српских војника на крају прикључи савезницима на Солунском фронту у јуну 1916. У рововима су остали све до краја рата и коначног ослобођења.

У овом рату Црна Гора и Србија претрпеле су огромне жртве.

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Црна Гора је изгубила 63.000 људи (26 одсто становништва), од чега око 20.000 војника и официра, заточеника у концентрационим логорима, гладних и болесних. Србија је остала без 1.250.000 људи или 28 одсто становништва. Када би се свео укупан биланс ове људске кланице, Србија и Црна Гора су победници у рату, а губитници у миру. Вољом регента Карађорђевића и великих западних сила укинуте су обе српске краљевине и створена југословенска заједница као замена за растурену Аустроугарску монархију. Српски народ је изгубио две, а није формирао јединствену националну државу без Хрватске и Словеније. Стварањем Југославије српски народ је ушао у апокалиптички след своје историје који траје до данас – каже за „Новости“ историчар Предраг Вукић.

МОЈКОВАЦ ЧУВАО ОДСТУПНИЦУ

На питње да ли се витештво Црногораца показало на Мојковцу, професор Вукић одговара:

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

– Крајем 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније, све до Крфа. У тим трагичним тренуцима, регент Александар Карађорђевић упутио је историјски телеграм дивизијском генералу Јанку Вукотићу у коме се каже: „Ако, сердаре, задржите непријатеље 24 сата да не продру на Косово, ви сте се одужили српству и словенству!“ Црногорска Санџачка дивизија са 6.500 бораца у одлучујућим биткама 6. и 7. јануара 1916. у околини Мојковца задржала је наступање 20.000 аустроугарских војника који су тежили да изврше пробој до Чакора и онемогуће српској војсци одступницу, у чему нису успели. Војска Краљевине Србије повукла се преко Чакора и Подгорице за Албанију, док је један део то учинио преко Косова и Метохије, слива реке Дрима, преко Скадра и даље албанским приморјем.

vostok.rs

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.