НАТО ПРЕТЊА СРБИЈИ: Тачијева „војска“ — нови атак на косовске Србе

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, REUTERS/ Hazir Reka

НАТО може озбиљно да изазове дестабилизацију у региону подршком формирању „војске Косова“. Ипак, одлучујући став о њеном формирању имаће Трампова, а не Обамина администрација.

Председник Косова Хашим Тачи у опроштајној посети са одлазећом администрацијом Барака Обаме састао са сенатором Џоном Мекејном и потпредседником Америке Џозефом Бајденом како би „осигурао“ подршку САД на Косову, али и утаначио детаље о успостављања косовске војске, која је, како је рекао, од виталног значаја за „одржавање националног суверенитета“.

Идеја о косовској војсци није од јуче, а у последњих неколико година од идеје почела је полако да се креће ка реалности посебно кад је из врха НАТО-а Тачи добио „зелено светло“ за формирање војске.

Милован Дрецун, председника Одбора за Косово и Метохију, каже да на жалост НАТО, који чини највећи део Кфора, у последње време тренира и организационо припрема такозване косовске безбедносне снаге да прерасту у некакву војску или оружане снаге те такозване државе. „Мислим да су они веома чврсти у намери да то реализују. Наравно да би тако нешто било противно интересима српског народа, који сигурно тако нешто неће подржати у приштинском парламенту, јер би то додатно угрозило безбедност српског народа. Та формација не може никако да буде фактор стабилности, а истовремено би се пореметио и баланс снага у региону, као и контрoла наоружања које се спроводи у региону, јер та самопроглашена држава не може да учествује у тим програмима“, објашњава Дрецун. Наш саговорник уједно и подсећа да је Резолуција 1244 и даље на снази и да је по њој и Кфор присутан на Косову, као и да не предвиђа формирање било какве војне формације. „НАТО може озбиљно да изазове дестабилизацију подршком формирању тих снага, које ће, бојим се, у једном тренутку, ипак, бити формиране“, наводи Дрецун.

Да ли би у овом случају смена на америчком трону могла да утиче на ако ништа друго, а оно на одлагање такве одлуке, Дрецун каже да на то треба сачекати док се не виде стварни правци које ће Трамп предузети кад постане председника САД и када буде позната његова политика према Балкану. Односно, какву ће политику водити према НАТО-у и према Русији.

Србија, са друге стране, наводи наш саговорник, на то може само да утиче тиме што ће јачати односе са НАТО-ом, на начин на који се до сада радило. „Да једноставно убеди НАТО званичнике да би на тај начин угрозили безбедност српског народа и да би то дестабилизовало безбедност на Косову и Метохији. Преговарачки капацитет Србије са НАТО-ом се свакако повећава, али да ли је он довољан, то је посебно питање. Чији ће интереси превагнути у НАТО-у је такође битно питање“, наводи Дрецун. Косову на путу да оформи војску, за сада, стоје само српски посланици, међутим све су гласније приче да Тачи има план „Б“, како да заобиђе парламент. Начин на који би Тачи могао да оформи војску, а који се најчешће помиње, јесте акт који би донела влада Косова. На тај начин би било избегнуто гласање о тој теми у парламенту, што значи да би српски глас био — небитан. Друга варијанта је да „војска Косова“ реализује војни споразум које су потписале Тиранa и Приштина. Посебно опасне одредбe тог споразума су оне које предвиђају да албанске јединице бораве на простору Косова, иако оно нема пуно међународно признање и суверенитет. Приштина ће тако добијати директну помоћ Албаније у области обуке и усавршавања кадра такозваних косовских безбедносних снага.

У потенцијалним заједничким наступима удружене оружане снаге Косова и Албаније пољуљале би регион, јер би бројно стање тих војски могло да достигне и до 20.000 људи под оружјем.

Такозване косовске безбедносне снаге требало је да буду 2016. године трансформисане у „војску Косова“. По политичким кулоарима навелико се спекулише да би та војна формација имала само привидну команду у Приштини, док би главна команда била у седишту НАТО-а. Друга опција каже да је у питању само промена имена безбедносних снага Косова. Косово би од држава НАТО-а добила артиљеријско и ПВО наоружање, а школовање и обуку кадра, које би требало да броји око 5.000 људи, на себе би преузео НАТО.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.