КУСТУРИЦА: Култура је неопходна да би човјек опстао, хероја српског филма треба стварати на основу вјере

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: СРНА

Фото: СРНА

Филмски режисер Емир Кустурица рекао је вечерас у Требињу, на панел дискусији о теми „Од фрејма до иконе: литургија и филм“, да је култура неопхода да би човјек опстао, јер она ствара цивилизацију, те да хероја српског филма треба стварати на основу вјере.

Кустурица је истакао да је овај скуп један од покушаја да се теме које се тичу човјека и покрећу низ егзистенцијалних питања актуелизују и да идеја о властитој слици свијета буде идеја о људској оригиналности.

„Апстрактни човјек је увијек јачи од оног рационалног иако препоручујем људима да буду рационални колико морају, али да та идеја о религиозности може да буде као у мом случају тражење Бога у култури“, истакао је Кустурица.

Он је додао да је идеја културе, заправо, паралелна или истовремена појави Бога и религиозности, али, како је рекао, не религиозности која се ширила мачем, него интимом људском која је тражила да се у култури великим дјелима отјелотвори оно што човјек у својој најбољој функцији јесте.

Појашњавајући зашто мисли да је судбина филма неизвјесна, Кустурица је истакао да филм има технолошку брзину којом се урушава његова класична форма и да ће он због тржишта које „ждере“ све тражити нове облике приказивања, гдје ће се ићи према комоцији, као уништењу филма.

„Бојим се да ће онај класични филм кога ми знамо из прошлог вијека бити сужен у сваком великом граду на неколико мултиплекса, а да ће остало бити телефон, компјутер, телевизија“, рекао је Кустурица.

Истичући да хероја српског филма треба стварати на основу вјере, Кустурица је подсјетио да и он прави филм који говори о човјеку који је изведен из три различите приче и који је несрећну љубав доживио тако да јој на крају посвећује остатак свог живота.

„Заправо његов живот се одвија у времену рата у коме он носи млијеко у своју касарну, а када једном учини добро змији, она му спаси живот. То је обрнуто од очекиваног и од оног што људи, који не читају Стари завјет или не знају Нови, заправо не знају шта је суштинска људска драма“, рекао је Кустурица.

Ђакон Ненад Илић сматра да је циљ, уствари, нека врста тражења могућности како литургија да помогне филму, тако и филм да помогне цркви, јер се и једно и друго бави истином и потрагом за човјеком.

„Као што се умјетност бави истином и потрагом за човјеком, тако се и црква бави тиме да очува људски лик и да га држи у вези са највишом вриједности – са Богом“, рекао је Илић.

Он је додао да у таквом садејству имају шансу у вези која се остварује преко личности стваралаштва оних који истовремено и траже истину и имају вриједности којима теже, а свједоче их другима који то не би требало да забораве.

Панел дискусија „Од фрејма до иконе: литургија и филм“ одржана је у оквиру симпозијума „Теологија у јавној сфери“. Модератор дискује је био Кустурица, а учествовали су и Небојша Дугалић и Стаматис Склирис.

СРНА

Тагови: ,

1 коментар

  1. Периша каже:

    Помаже Бог народе.Да ли постоји неки снимак овог предавања јако бих волео да га погледам ?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.