ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ: Рустем Мустафа први командант ОВК пред Специјалним судом

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Flickr/ Adam Jones

Један од бивших команданата такозване ослободилачке војске Косова и некадашњи посланик у косовском парламенту преговара са Специјалним судом за злочине ОВК о начину на који ће се предати том суду, пише „Коха“.

Реч је о Рустему Мустафи, команданту ОВК за Подујевску област, познатом по ратном надимку „командант Реми“. Подизање оптужнице се очекује у јануару.

Позивајући се на изворе у том суду, „Коха“ пише да је спремна прва оптужница против бившег регионалног команданта ОВК, као и да су истражитељи Специјалног суда недавно били на Косову како би договорили начин предаје.

„Вероватно је да ће ускоро бити постигнут договор о добровољној предаји“, рекао је неименовани извор приштинском дневнику, јавља РТС.

„Коха“ и дневник „Експрес“ су објавили да им је познато име првог оптуженог за злочине које су починили припадници „ослободилачке војске Косова“.

„Уз овлашћење мог клијента Рустема Мустафе, обавештавам вас да је господин Мустафа прихватио позив за 14. јануар 2019. године, поднет из Канцеларије тужиоца Специјализоване канцеларије на Косову (СПО) у Хагу. Ово је позив за разговор“, рекао је адвокат Аријан Коци, преноси „Коха“.

Додао је да ће се Мустафа добровољно одазвати позиву.

„Спреман је да разјасни све околности које се истражују. То је све што сада знамо“, казао је Коци.

„Експрес“ наводи и да су до сада саслушана тројица бивших команданата ОВК, али њихов идентитет и разлози због којих су саслушавани нису објављени.

Представници Специјалног суда за злочине ОВК нису желели да коментаришу наводе приштинских медија.

Осуђен за нечовечно поступање према заробљеним албанским цивилима

Рустем Мустафа Реми, командант ОВК за Подујевску област, једини је лидер ОВК на Косову и Метохији који је осуђен на правоснажну затворску казну.

Он је 2015. осуђен на само четири године затвора јер је нечовечно поступао према заробљеним албанским цивилима. То је радио зато што је сумњао у њихову оданост терористичкој ОВК, пише „Блиц“.

Мустафа, који је био командант ОВК за територију Лаба, формирао је криминалну организацију која контролише ту област, а њега су, поред српске БИА, и безбедносне службе западних земља означиле као једног од главних организатора терористичких акција од почетка 2001. године на КиМ, у Македонији и општинама на југу централне Србије — Бујановцу, Медвеђи и Прешеву.

У извештају БИА наводи се да је он један од најутицајнијих команданата ОВК и косовског заштитног корпуса, као и да је његов клан усмерен на активности везане за кријумчарење дроге.

„Блиц“ наводи да су он и његова криминална организација контролисали транспорт хероина и марихуане преко територије Лаба и околних општина, а истовремено су успоставили блиске контакте са особама које контролишу транспорт дроге из Албаније и Турске преко КиМ ка Европи.

Како се наводи, за Мустафин тероризам се знало и у САД. Одлуком америчког председника Џорџа Буша од 29. јуна 2001. године у Федералном регистру САД (књига 66, број 126), Мустафа доспева на листу људи који представљају „претњу миру на западу Балкана и међународним снагама у региону“, пише „Блиц“.

Рустем Мустафа је рођен 1971. године на Косову. Током рата на Косову 1998. и 1999. године био је командант регионалне зоне Лаб и члан такозване Лапске групе ОВК.

Под његовом командом наводно су убијени српски и албански цивили, а њихова имовина је опљачкана и уништена. Други су киднаповани и илегално затворени у затворима у селима Брадашу и Горњој Лапаштици, пише сајт „Трајл интернешенел“.

Рустем и други починиоци су наводно држали заробљенике у нехуманим условима, ускраћујући им адекватну здравствену негу, храну и воду, и подвргавајући их сталном премлаћивању, мучењу и претњама смрћу од августа 1998. до јуна 1999. године.

У априлу 1999. године Мустафа је наводно наложио Назифу Мехметију да убије пет Албанаца који су били затворени у притворским центрима у Мајаку и Потоку и оптужени за сарадњу са српским снагама, наводи се на сајту ове невладине организације.

После конфликта Рустем Мустафа је постао посланик и потпредседник владајуће Демократске партије Косова (ПДК).

Он је ухапшен у августу 2002. године и изведен пред Окружни суд у Приштини у којем су судиле међународне судије Унмика.

Осуђен је 16. јула 2003. заједно са још тројицом припадника ОВК за убиство петоро косовских Албанаца на 17 година затвора, али је Врховни суд Косова преиначио пресуду 2005. године.

Према обавештајним подацима, Мустафа у својим криминалним активностима, пре свега трговини дрогом, сарађује са Рамушом Харадинајем, док је до 2015. године, када је правоснажно осуђен, био посланик и потпредседник Тачијеве странке, пише „Блиц“.

Групе под Мустафином контролом, осим што протерују преостале Србе, почињу да се баве препродајом напуштених станова и друге имовине.

Мустафа је осим терористичке групе БИА директно формирао и „Скифтере“ и „Црвену руку“, чији су припадници прогонили, киднаповали и убијали преостале Србе на подручју Приштине и Подујева, преноси Танјуг.

На основу изјава чланова породица убијених Албанаца Агима Муслијуа, Аљуша Кастратија, Идриза Сварче, Дрите Воце, као и сведока убистава тих људи Енвера Секирача, Унмик је 11. августа 2002. године ухапсио Рустема Мустафу.

Међународно веће Окружног суда у Приштини 2003. га осуђује на 17 година затвора.

Врховни суд Косова је 2005. поништио пресуду и наложио ново суђење на којем је 2013. Мустафа осуђен на четири године затвора, пише „Блиц“ и додаје да је Апелациони суд у Приштини у новембру 2015. године потврдио првостепену пресуду.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.