ЕУ ЈЕ СЛАБА: Компромис Београда и Приштине могућ једино уз договор с Москвом и Вашингтоном

ИСКРА на Фејсбуку

(Косовска Митровица) Фото: З. Шапоњић

Потпуно је јасно да су Русија и САД кључне силе на Балкану и без обзира на то колико регион тежи евроинтеграцијама, ЕУ нема геополитички значај. Јасно је да је компромис Београда и Приштине могућ једино уз договор с Москвом и Вашингтоном, каже за Спутњик политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

Европска унија има економску улогу, али је у војно-политичком смислу слаба, са контрадикторним интересима међу државама. Једно заговара Немачка, друго Шпанија, истиче саговорник Спутњика, аналитичар Драгомир Анђелковић, поткрепљујући тиме оцену да ће компромиса између Београда и Приштине бити само ако се о томе договоре и Вашингтон и Москва.

„Да би се дошло до неког компромиса, апсолутно је неопходно да се САД укључе. Америка има пресудну улогу када се ради о косовским Албанцима, има утицај на њихову политику и ако она нешто буде заговарала, то ће бити и прихваћено. С друге стране, Русија је кључни савезник Србије. Само у тој геополитичкој формули Москва—Вашингтон—Београд—Приштина можда ће доћи до неког компромиса — претпостављам фер поделе Косова“, каже Анђелковић.

Он каже да је тешко прогнозирати када би Москва и Вашингтон могли да се директно укључе, али истиче и да Београд, иако је под великим притиском, неће прихватити капитулацију.

„Да бисмо ми као Србија прихватили Косово и реалност да не контролишемо велики део Косова, морамо да добијемо компензацију, а то је да они делови где су Срби и даље већина и где су наше институције присутне буду поново интегрисани у састав Србије. Тешко је рећи да ли ће се то десити, али много зависи од руско-америчких односа. У некој широј геополитичкој констелацији, могуће је да се и то догоди, али само по себи неће“, сматра саговорник Спутњика.

И поред тога што су Албанци некооперативни, а Београд под великим притиском, спреман је да настави дијалог, али, како истиче, не и да капитулира.

„Вероватно се иза кулиса воде преговори са водећим западним факторима да се нађе неки модел како би дијалог могао да се настави. Вучићево инсистирање на улози Русије показује да Србија сигурно тражи да и Москва буде у то укључена“, рекао је Анђелковић.

На питање да ли је могуће да Албанци упадну на север Косомета и заузму га, овај аналитичар подсећа да они имају паравојне формације с којима могу да покушају продор на север. Указује да су то покушали и 2011. године и да је било и погинулих и повређених на обе стране. Срби су се тада самоорганизовали и онда је НАТО интервенисао и онемогућио већи албански поход.

„Нема сумње да Албанци и њихове парамилитарне снаге могу да крену масовно на север, а ако би Србија ушла, то би могао да значи сукоб са НАТО-ом. С друге стране, то би био велики удар на престиж НАТО-а, који је маскиран у КФОР и гарантује безбедност, ако допусти да дође до некакве ’Олује 2‘ и етничког чишћења Срба са севера док он држи контролу над КиМ“, каже Анђелковић.

Он решење види у томе да Србија ревитализује систем цивилне заштите какав је постојао пре бриселског дијалога, да појача самоорганизовање Срба, како би се они супротставили изласком на барикаде, и на тај начин издржали први удар. Анђелковић се, ипак, нада да до тога неће доћи, али упозорава да треба да будемо свесни да Приштина разматра и такве идеје.

rs.sputniknews.com, Александра Станић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.