ДР РУДОЛФ ХЕНЗЕЛ У ПИСМУ ХЕРТИ МИЛЕР: Ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер, поводом говора на скупу Међународног београдског сајма книга 23.10.2017.

Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

Госпођо Херта Милер, до сада није било потребе да Вам се, нпр. због Ваших литерарних радова, обратим. Данас пак морам да Вам пишем. Повод: У српским новинама сам прочитао о Вашем говору на једном скупу у Југословенском драмском позоришту, организованом од стране Немачке амбасаде у Београду и Београдског сајма књига. О поменутом говору притом у немачкој штампи није било ни речи. Како наводи ”сербианмонитор.цом” од 25.10.2017., на тему ”Експлозија национализма у тадашњој Југославији” и поводом НАТО агресије 1999. између осталог сте изјавили и следеће: ”Србија је сама себи донела зло и грађани морају да прихвате истину да су сами себи проузроковали патњу.” На питање да ли је насиље легитимно решење у политичким конфликтима, одговорили сте: ”(…). У ратној ситуацији једна страна мора да победи другу. Стога верујем да је војна интервенција људски и морално оправдана и у многим случајевима се показала као исправна. (…).”

У тренутку када је Београд био последњи европски град који је бомбардован у 20. веку, у једном есеју сте написали ”да разумете позицију НАТО-а и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена. (…) Ако једна земља у периоду од девет година започне четири рата и притом градове практично претвори у гробља, то се више не може само уз помоћ речи зауставити. (…).” Рекли сте да ово мишљење до данашњег дана нисте променили: ”Још увек сам истог мишљења. (…) Ова земља је сама проузроковала сопствени бол и патњу. Срби су сами себи донели страдање.”

Госпођо Милер, овим невероватним изјавама открили сте своје непознавање истинске политичке позадине и тока уништења некадашње СФРЈ као и СРЈ у току деведесетих. Притом сте себи дозволили једно изузетно немарно додељивање кривице српском народу. И то све као немачка списатељица.

Дозволите ми да Вам отворено кажем како сам се осећао када сам чуо Ваш говор: као немачки грађанин и интелектуалац који се без предрасуда бавио политичким догађањима на Балкану, који је најоштрије осудио нападачки рат противан међународном праву САД-НАТО алијансе (уз учешће Немачке) против бивше Југославије и који зна да су у овом рату у огромним количинама коришћена високоотровна и радиоактивна оружја са осиромашеним уранијумом (”прљаве бомбе”) и тиме свесно и намерно почињен геноцид, морам да признам да сам Вашим благо речено неквалификованим изјавама ужаснут, згађен и као сународник посрамљен да је једна Немица све наведено приписала српском народу. Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

У међувремену су у Србији агресивне врсте канцера као последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом достигле како међу младима тако и међу старима епидемијске размере. Људска патња одјекује до неба. Према подацима Министарства здравља Републике Србије, сваког дана по једно дете оболи од канцера. Читава земља је контаминирана. Услед оштећења наследног материјала (ДНК), на свет долазе генерација за генерацијом малформисане деце. У два укратко сажета чланка, ”Рат који нема краја” и ”Летаргија срца” (објављених у „Неуе Рхеинисцхе Зеитунг-Онлине” у Немачкој а ”Печат” и ”Информер” у Србији) изнео сам многе значајне чињенице о овоме злочину без преседана.

Госпођо Милер, ако Вам до сада нису били адеватно разјашњени политички догађаји у бившој Југославији као и истински разлози и циљеви НАТО агресије 1999. и њихова катастрофална дејства или ако сте класична жртва немачких медија и њиховог кривљења истине, онда је то заиста залосно за једног интелектуалца – али због тога се мозете бар извинити српском народу. Ваш колега Петер Хандке и многи други слободни умови нису постале жртве медијске манипулације, већ су независно размишљајући изградили сопствено мишљење и поступали потом храбро у складу с њим. Ако пак желите да својим изјавама подржите узрочнике геноцида говорећи им оно што желе да чују (није ми познато да је постојао било какав протест од стране нпр. Немачке амбасаде у Београду), онда то сматрам срамотним и крајње недостојним једне интелектуалке и уз то још и добитнице Нобелове награде.

Др Рудолф Хензел, Дипл.-Псих.

Тагови:

4 коментара

  1. Draško каже:

    Nepristrasan stav malog broja ličosti, poput Dr Henzel-a, prema svim ozbiljnijim društvenim pojavama zahteva veliku hrabrost i nosi rizik konfrontacije sa vladajućim mišljenjem, ali sa druge strane ima ogromno i opšte lekovito dejstvo na neizbežnu društvenu patologiju.

  2. mmne каже:

    paaa mislim da je herta, ili kako vec, remnant zaostalog shvatanja te placenik….svaka casr za Dr Henzel-a mislim da ima jos dosta intelektualaca te normalnih ljudi koji shvataju i misle isto!

  3. Зоран Матијевић каже:

    Свака вам част господине Рудолф, честитих људи попут Вас, данас је тешко срести. Поред честитости имате и храбрости рећи истину, о којој се мало говори и у земљи, жртви непримерене агресије, а камоли у земљи чланици зликовачког НАТО пакта.

  4. vule каже:

    Gospodjo Miler: „Svak je rodjen da jedanput umre, cast i BRUKA zive dovijeka“- P.P.Njegos. Velika je bruka da je jednoj nobelovki svojstvena tolika mrznja prema srbima – da te nase oci nikad vise ne vide.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.