Ђурић: Шта год да добијемо, биће више од онога што имамо данас

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик

Разговори у Бриселу су били тешки, али морамо да будемо свесни последица евентуалног непостизања договора, поручује директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. У разговору за РТС каже да, шта год да у преговорима добијемо, биће више од онога што имамо сада.

У Бриселу је одржана још једна рунда дијалога Београда и Приштине о нормализацији односа. Председник Александар Вучић рекао је да су разговори били компликовани, али да је договорено да се наставе како би се тражио заједнички именитељ компромисног решења. Главни преговарач Приштине Хашим Тачи оценио је састанак као најтежи у последњих шест година.

То нису били лаки разговори ни у ком погледу, сагласан је и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

„Слажем се да су били једни од најтежих до сада. Видите изјаве и нервозу Харадинаја и Тачија, претње ратом и насиљем, огољено иснсистирање на пуном признању независности“, рекао је Ђурић гостујући у Дневнику РТС-а.

Морамо, каже, да будемо свесни да смо суочени са дилемом – да ли договор желимо или не.

„Треба да будемо свесни последица евентуалног непостизања договора – не било каквог, већ који би задовољио интересе Србије“, истакао је Ђурић.

Питање Косова је повезано и са питањем економског напретка, објашњава директор Канцеларије за КиМ.

„Ако не би било договора, не би ствари остале какве јесу. Наредне три, четири, пет година бисмо сигурно вратили земљу и регион у сукобе. Не би било мира. Не бисмо могли да осиграмо да деца неће опет гинути. Зато нам је та врста договора важна. Увек има тешког условљавања. Немојте да мислите да можемо да наставимо са економским опоравком ако не буде решења“, рекао је Ђурић.

Од тога ће зависити и односи са ЕУ и радна места. „И то може да буде политички избор грађана, легитиман, али да будемо свесни последица“, навео је Ђурић.

Никоме, указује Ђурић, ни председнику ни влади не пада на памет да прихвата нешто што не би задовољило интересе Србије и Срба на КиМ.

„Председник Вучић неће прихватити признање. Сваки пут пита и понавља питање: Шта можемо да добијемо за Србију, с обзиром на то да немамо готово ништа, 18 година нема ефективне контроле, од најбаналнијих ствари до важних. Ко је убио Оливера Ивановића? Наша полиција не може ни чауре да погледа, морамо да се бавимо обавештајним радом. Али шта год да добијемо биће више од онога што имамо данас“, рекао је Ђурић.

За интересе Србије не бори се само у Бриселу, већ и у разговорима са осталим званичницима – Русима, Американцима, француским председником Емануелом Макроном где је у Паризу добијена јавна подршка за постизање компромиса.

„Покуцаћемо на свака врата да покушамо да придобијемо подршку за нашу позицију“, поручио је Ђурић.

РТС

1 коментар

  1. sasa каже:

    Marko Djuric je nacionalno pola Vlah, a pola Jevrej. Nije Srbin.
    Ana Brnabic jeste iz Beograda, ali je nacionalno Hravtica sa hrvatskom putovnicom i domovnicom… i sahovnicom.
    Za Aleksandra Vucica postoje javne izjave po portalima mnogih svedoka, da mu je otac Albanac, beogradski novinar Fahri Musliu.
    O tome pisu i albanski mediji na Kosovu.
    Te optuzbe da je Vucic Albanac, on nije nikada demantovao, niti podneo tuzbe.
    Zato nije ni cudo sto Srbija srlja u propast, kriminal (na desetine nerazjasnjenih ubistava), korupciju, depopulaciju, prodaju nacionalne imovine u bescenje, siromasenje i u dezintegraciju.
    Srbiju vode i predstavljaju oni koji nisu Srbi.. cak sta vise, anti-Srbi… a naravno, da to nije slucajno.
    Sve u cilju predaje Kosova i Metohije, a ubrzo posle i Raske.. i Vojvodine.
    Srbija ce se raspasti kao drzava ukoliko ovaj izdajnicki rezim ubrzo ne igubi vlast.. a vrlo je moguce da ce rezim izazvati i gradjanski rat i sukobe, samo da bi opstao.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.