ЦИЉ ПРИШТИНЕ ЈЕ ДА ПРИСВОЈИ НАШЕ СПОМЕНИКЕ: Има ли Србија шансе да спречи улазак Косова у Унеско

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Наше српске цркве и манастире не може нико да отме и узме, поручио је јуче премијер Александар Вучић поводом одлуке Извршног савета Унеска да препоручи пријем Приштине у ту организацију. Коначни суд с тим у вези даће Генерална конференција Унеска у новембру, а мишљења саговорника „Политике” о томе има ли Србија времена да спречи учлањење Косова подељена су. С друге стране, приштински званичници истакли су да, иако следе палестински модел (улазак у Унеско без столице у УН), неће, попут Палестине, чекати 22 године на пријем у ту организацију.

Позивајући се на исход изјашњавања у Извршном савету, Никола Јовановић, бивши специјални саветник министра спољних послова Србије, сматра да још има шансе да се спречи пријем Косова.

„Гласање у Извршном савету показало је да многе државе још имају резерве према том чланству. Неке зато што нису признале КиМ, друге јер сматрају да је најбоље прво отворити ово питање у дијалогу Београда и Приштине, а треће зато што верују да косовски органи нису спремни да сами штите и признају српско културно средњовековно наслеђе”, истиче он.

Управо према те три групе држава, додаје, треба организовати кратку и ефикасну дипломатску офанзиву у наредних десет дана.

За Владислава Јовановића, некадашњег министра спољних послова СРЈ, најважније је да се придобију западне земље, које су заинтересоване за пријем Приштине у Унеско и признају независност Косова, пре свега САД и чланице ЕУ.

„Вашингтону и Бриселу треба директно рећи да је све што чине претходних 15 година против интереса Србије и питати их да се изјасне хоће ли Косово или Србију. Они би морали да схвате ризикују врло озбиљно отуђење наше земље од њихове политике, а то не могу да дозволе јер је Србија ипак за њих геополитички значајнија од Косова”, наводи Владислав Јовановић.

Српска дипломатија је, додаје, погрешила што је пристала да питање Косова из оквира УН пређе у домен ЕУ.

„После уласка у Унеско, Косову ће бити отворен пут у све специјализоване агенције УН. А кад и тамо уђу, биће тешко придобити чак и Савет безбедности да спречи улазак Приштине и у УН. Зато што пре треба деловати”, упозорава овај дипломата.

Никола Јовановић сматра да, чак и ако Приштина уђе у Унеско, Србија не сме да одустане од борбе за своје тамошње историјско и културно наслеђе.

„Косовски органи и лобисти у овој кампањи настоје да покажу да им је више стало до очувања српског наслеђа од самих Срба, али дугорочни циљ је преименовање назива и објашњења наших споменика на КиМ”, сматра он.

Средњовековни споменици на Косову на сајту Унеска и даље се воде под одредницом „Србија”. У случају пријема Приштине, званични Београд страхује да би били заведени под одредницу „Косово”.

Такву самосталну одредницу има и Палестина, која је 1989. поднела захтев за пријем, да би чланица Унеска постала тек 2011. године – при чему је и Србија гласала за ту одлуку – и на чији се пример позива Приштина, упркос разликама између та два преседана. Палестина такође није имала столицу у УН при пријему у Унеско, али је, за разлику од Приштине, била у статусу посматрача на Ист риверу. Такође, извесно је да евентуални пријем Приштине неће подићи толико граје у овој организацији, као што је то био случај после уласка Палестине, због које су САД одбиле да финансирају Унеско и аутоматски изгубиле право гласа на Генералној конференцији.

Ипак, предност чланства у организацији УН за образовање, науку и културу видела се недавно на примеру Палестине. У исто време кад је Извршни савет разматрао препоруку за пријем Приштине, на дневном реду тог тела била је и резолуција коју су на палестинску иницијативу поднеле арапске земље с предлогом да се Зид плача прогласи делом џамије Ал Акса у Јерусалиму. Ту идеју осудили су Ирина Бокова, генерална секретарка Унеска, као и Израел, називајући је покушајем да се „искриви историја” и исламизује Зид плача. На крају је предлог повучен, а усвојена је компромисна резолуција којом Унеско осуђује ограничавање слободе практиковања вере у џамији Ал Акса и израелски однос према тој богомољи.

Реторика Израела у овом случају неодољиво подсећа на тврдње Београда да ће Приштина настојати да „косовизује” тамошњу српску православну баштину пред Унеском. Ипак, и овде постоји кључна разлика: док Израел штити нешто што је на његовој територији, православне светиње ће у случају пријема Косова, по свој прилици, у Унеску бити третиране као да нису на подручју Србије.

——————————————————

Вучић: Главу горе

Председник Србије Томислав Николић захвалио је јуче руском амбасадору Александру Чепурину зато што је Русија гласала против пријема Косова у Унеско на седници Извршног савета. Чепурин је, како преноси Бета, рекао да његова земља пажљиво прати ситуацију и чини напоре да помогне колико може.

Поводом одлуке Извршног савета, премијер Александар Вучић изјавио је у Мадриду да „на тој седници ништа није изгубила Србија, већ они који су журили да нам покажу колика је њихова снага и сила”.

„Моја порука грађанима Србије је: ’Главу горе’, ма колико нам било тешко, а ја лично буквално ока нисам склопио. Успели смо да један део земаља не гласа за чланство Косова и да за чланство гласа мањи број земаља од очекиваног”, навео је премијер.

——————————————————

Такахара: За Јапан је културна баштина један од највећих приоритета

Међу земљама које су признале Косово, али су се уздржале од гласања у Унеску налази се и Јапан, чији амбасадор у Београду Џуичи Такахара такав потез образлаже тиме што његова земља сматра да је „културна баштина један од највећих приоритета једне државе”.

„Надамо се да ће се пронаћи обострано прихватљиво решење да се културна баштина на Косову заштити”, рекао је Такахара за Танјуг.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.