80 ГОДИНА ОД СМРТИ МИХАИЛА ПУПИНА: Ако нестане Србија, нека нестанем и ја

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Спомен-путоказ усмерен ка 26 светских градова у којима је живео, радио или их повезао Михаило Пупин (1858-1935) биће постављен у његовом родном Идвору. На тај начин биће обележено 80 година од смрти великог српског научника, проналазача, професора, патриоте и дипломате.

Путоказ ће бити постављен у Меморијалном комплексу, у коме су Пупинова родна кућа, основна школа коју је похађао и његова задужбина. На лепо дизајнираном стубу наћи ће се имена градова у којима је научник живео, уз ознаку раздаљине од Идвора – „нулте тачке“ из које се отиснуо на дуго путовање све до Америке, где је стекао славу као професор и проналазач на Колумбија универзитету. На стубу ће бити и имена неких градова, у којима није био, али су захваљујући проналаску Пупиновог калема, повезани у мрежу која спаја удаљене тачке широм наше планете. Део овог обележја је и текст из Пупинове аутобиографије „Од пашњака до научењака“, за коју је добио Пулицерову награду. Тај текст гласи:

„Многи мисле да се читав мој проналазак састоји у открићу Пупиновог калема. Највећу заслугу за то имају инжењери Америчке телефонске и телеграфске компаније и пастири Идвора. Први су дефинисали проблем чије је решење довело до открића, а други су ме учили вештини дојављивања кроз земљу, што ме је навело на физичке принципе на којима се базира откриће.“

За реализацију ове идеје најзаслужнији је редитељ Мирослав Станковић. Путоказ га, како каже, подсећа где још треба да стигне. Више од половине филма је снимљено. Запело је са сценама које се раде у Америци. Главна препрека је новац.

– Почели смо са снимањем у Србији, а пратећи Пупинов животни пут, наставили у Прагу, Луцерну, Паризу, Лондону – објашњава Станковић. – Држава је овај пројекат само делимично подржала и све се претворило у појединачну борбу. О Пупину се код нас доскора штуро писало. Мало се знало о његовом друштвеном и политичком раду у току Балканских ратова, Првог светског рата, као и у време Париске мировне конференције 1919, када су решавана питања нових граница у Европи. У тим бурним временима, преко својих пријатеља Американаца, успевао је да промени однос америчког јавног мњења у корист српског народа. Он је био велики научник и проналазач, али и православац и патриота, који је свој научни углед ставио у службу српског народа. То је разлог због кога га ниједна власт није волела. То, међутим, не умањује његов значај.

Насупрот томе, Пупин је уживао велики углед у Америци. Био је један од дванаесторице научника – оснивача Агенције за аеронаутику, која је прерасла у НАСА, председник Њујоршке академије наука и председник Универзитетског клуба у Њујорку. У тим институцијама био је први председник који није рођен у Америци!

– Американци и данас Пупина сматрају једном од најзначајнијих личности. Његово име налази се у уџбеницима за странце који желе да добију америчко држављанство. За њих су Алберт Ајнштајн, Александар Бел и Пупин тројица највећих научника које је човечанство икад имало – открива Станковић. – Најзначајнија лабораторија на Колумбија универзитету носи Пупиново име. Из ње је изашло више од 30 нобеловаца. Само седморица од њих добили су Пупинову медаљу, јер је она признање за посебне националне заслуге.

Пупин се дружио са најмоћнијим људима свог времена. Од америчких председника његови пријатељи били су Рузвелт, Кулиџ, па и Хувер.

– Посебно су значајне његове везе са Вудроом Вилсоном, тадашњим председником, које су умногоме помогле да нове границе Европе буду „нацртане“ на начин који одговара нашим интересима – објашњава наш саговорник. – Вилсон је у америчком Конгресу 8. јануара 1918. навео да Србија по завршетку рата треба да добије излаз на Јадранско море. Америка тада још није прихватила растурање Аустроугарске монархије. Занимљиво је да је Вилсон на Париској мировној конференцији, на захтев Румуније да добије Банат рекао: „Познајете ли господина Пупина? Ја знам да је он из Баната, а познајем га и као врло ватреног српског родољуба“. Вилсонов одговор био је јасан.

Пупин је био честа тема америчке штампе. У једном од текстова „Њујорк тајмса“, који ће Станковић пренети на филмско платно, објављена је његова изјава поводом смрти Николе Пашића. Пупин за Пашића каже: „Био је први Србин херојског доба, либерал и демократа, пријатељ обичног народа, а ипак дубоко посвећен краљевској династији Србије.“

– Идеолошка неистина је да је Пупин био у лошим односима са Пашићем, о чему сведочи и ова његова изјава – истиче Станковић.

Мада је припадао највишем интелектуалном врху Америке, Пупин је увек инсистирао да потиче из једног малог села и малог народа. Патриотизам је много пута потврдио делом. Целокупну имовину, а био је милијардер, ставио је под хипотеку да би обезбедио средства за Србију у Првом светском рату. Његовим новцем финансиран је пробој Солунског фронта. Када су га упитали због чега је, у том тешком тренутку за српску војску, дао зајам, одговорио је: „Ако нестане Србија, нека нестанем и ја.“

Мало је познато да је Вилсон прогласом позвао амерички народ да 28. јула 1918. по црквама одају почаст храбрим Србима, за све оно што су преживели у рату. „Српски дан“ у Вашингтону одржан је захваљујући Пупину.

Фото: Новости

Фото: Новости

– Пупин није желео да се српски дан претвори у југословенску манифестацију, због небројених жртава српских цивила – каже наш саговорник. – Једино је он, као конзул, знао колико је требало да приволи Хрвате и Словенце да крену на Солунски фронт. Том приликом је рекао да се нова југословенска држава не ствара папиром и мастилом, већ топовима и крвљу српске војске и цивила. А, мастило и крв се никако не могу изједначити.

– До краја живота Пупину није било јасно због чега су Југословени, а посебно Срби ћутали о његовом раду на мировној конференцији. Да ли су тадашњи социјалисти размишљали какве би границе Србије, Хрватске и Словеније биле да се у Паризу није појавио Пупин?! И, у којим би се државама налазили Банат, Барања, Међумурје, Блед, Бохињ и Далмација – пита се Станковић.

Пупин је маштао да последње дане проведе у Београду – у башти кафане „Код три листа дувана“, на углу улица Краља Александра и Краља Фердинанда, одакле је имао најбољи поглед ка свом Идвору. Његова велика жеља, нажалост, није остварена…

ИНВЕНТИВНИ ГЕНИЈЕ

Пре него што је Америка ушла у рат, председник Вилсон је позвао Пупина да види да ли може да се комуницира између две подморнице у океану. Пупин је одговорио да је то могуће, пошто се глас у води боље преноси него ваздухом и да само треба да се конструише апарат.
– Објавом неограниченог подморничког рата Немци су ставили све на ту карту. То је присилило Америку да зарати са њима – прича Станковић. – Пупин је том приликом рекао да би Немци требало да знају да ће инвентивни геније који им је дао у руке подморницу наћи начин да им је из њих избије. Тај геније је био он сам. Са својим тимом усавршио је оно што се зове сонар.

НЕСХВАЋЕН

Као да нико није био свестан шта је све професор учинио за новостворене границе Срба, Хрвата и Словенаца. Пупину је било важно да се сретне са војводама Живојином Мишићем и Степом Степановићем и посети ратну сирочад. Требало је да одржи предавање на Београдском универзитету, али су га замолили да одустане. Студенти су припремали демонстрације против њега. За њих је Пупин био материјалиста и противник југословенства.

НЕПРАВДА ИСПРАВЉЕНА

Пупин до скоро није имао никакво обележје у Београду. О нашем односу према њему сведочи и анкета РТС од пре неколико година за личност која је обележила своју епоху и Србију. На првом месту је Никола Тесла са 30.121 гласом, на другом Мехмед-паша Соколовић 1.520, док је Пупин добио тек – 819 гласова! Многогодишња неправда недавно је исправљена. За само неколико месеци Пупин је добио мост, а ускоро ће имати и споменик у Булевару краља Александра – преко пута Универзитетске библиотеке, која је подигнута захваљујући његовом залагању.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.