16 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА: Почетак повлачења српске војске и полиција са Косова и Метохије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У уторак, 9. јуна, навршава се 16 година од потписивања Кумановског споразума који је довео до прекида НАТО бомбардовања СР Југославије и повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије.

Током ових 16 година дошло је до масовног исељавања Срба са Косова, нелегалног проглашења косовске независности и „мартовског погрома“, а напади на Србе и њихову имовину су готово свакодневни.

У овом периоду потписан је бриселски споразум између Београда и Приштине, чији представници воде дијалог о нормализацији односа, што је предуслов за европске интеграције Србије.

Представници СР Југославије и НАТО потписали су Војно-технички споразум 9. јуна 1999. године у Куманову.

Наредног дана агресија НАТО-а на Србију, односно СР Југославију, прекинута је и усвојена је Резолуција 1244 Савјета безбједности УН о Косову и Метохији којом су у овој покрајини распоређене међународне снаге Кфора, а Косово није признато као независна држава.

Међутим, међународне снаге, које је требало да гарантује безбједност Србима који су остали на Косову нису то успјеле, јер је дошло до великог исељавања Срба, посебно након „мартовског погрома“ 2003. године када су Албанци организовано напали Србе на Косову, палећи њихове домове и цркве.

Споразум су на војном аеродрому код Куманова потписали командант Кфора британски генерал Мајк Џексон у име међународних снага Кфора, генерал Војске Југославије Светозар Марјановић у име владе СР Југославије и генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић у име владе Србије.

Дан послије потписивања споразума, престало је НАТО бомбардовање Југославије које је трајало 78 дана, а снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су повлачење са Косова и Метохије. Повлачење је у складу са споразумом трајало 11 дана.

У исто вријеме почео је улазак снага Кфора и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у БиХ и НАТО јединица стационираних у Албанији и Македонији.

На Косово и Метохију први је стигао руски конвој из састава мировних снага УН који је у центар Приштине ушао 12. јуна, а потом је наставио према Косову Пољу и аеродрому „Слатина“, одакле се повукао након неколико година.

У јужну српску покрајину упућено је 37.200 војника Кфора из 36 земаља са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избјеглица док се не дефинише најшири степен аутономије Косова, у складу са Резолуцијом 1244.

Кумановским споразумом створена је и Копнена зона безбједности која је формално још на снази, чија је дубина пет километара – од административне линије покрајине и централне Србије.

До 2001. године у овој зони су могли да се налазе само лако наоружани припадници полиције, а од окончања сукоба на југу Србије, у њој се налазе и припадници војске и полиције.

Ради повећања безбједности, јединице Војске Србије и Кфора организују заједничке истовремене патроле.

Споразум је дефинисао и Ваздушну зону безбједности која је 1999. године дефинисана на 25 километара, а 2001. је смањена на пет километара, од административне линије у дубину територије централне Србије.

Одлука о агресији на СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

СР Југославија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

У НАТО бомбардовању СР Југославије, које је почело 24. марта 1999. године, погинуло је више од 2.000 људи, а готово 5.000 је рањено.

Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.