ТРУД: За неколико година Српска се припаја Србији и заједно улазе у ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку

Република Српска и Србија (фото:mojenovosti.com)

Француски историчар и геополитиколог Алекси Труд рекао је да, на средњорочне стазе, кроз пет до шест година, види најприје јаку аутономију Републике Српске у БиХ, затим одвајање референдумом, а касније и припајање Србији, са којом ће ући у ЕУ.

– Ако Срби добију мало или ништа у свом историјском региону Косову и Метохији, онда као директна посљедица тога остају отворена врата за убрзавање подјеле БиХ, јер нема разлога да Срби у БиХ не ураде исто што и Албанци на Косову – рекао је он за Вечерње новости.

Труд је оцијенио да добри односи предсједника Србије Александра Вучића и Француске Емануела Макрона могу да допринесу бржем уласку Србије у ЕУ, али да у том случају види улазак цијелог блока, односно неке врсте федерације, коју ће Србија створити са Републиком Српском, и царинским или економским споразумом са Македонијом.

Упитан шта би Србија, у овако неповољним околностима, могла да добије у преговорима о косовском питању, Труд је рекао ће успјех бити ако добије сјевер Косова, али даје зато много већи оптимиста када је ријеч о Републици Српској.

– Баш због развоја ситуације око Косова видим простор да се Српска још више приближи Србији. Ако Срби добију мало или ништа у свом историјском региону, на Косову, врата директно, као посљедица тога, остају отворена за убрзавање подјеле БиХ. Ако Албанци ураде оно што мисле да могу на Косову, нема разлога да то не ураде и Срби у БиХ – каже Труд.

Он је напоменуо да Москва подржава власти у Српској, те да је, како тврди, договорено скоро отварање руске војне базе у Бањалуци, а постоји и подршка у енергетици и транспорту.

Каже да Кина веома подржава Београд и Бањалуку, а да у БиХ већ фактички постоје два ентитета, који функционишу као двије државе.

Он је навео да је све то, укључујучи и ситуацију са Каталонијом у Шпанији, посљедица актуелних догађаја на Косову, што ће се наставити и са осталим регионима, тако да ће ЕУ постати и заиста „Европа региона“, јер „у реду“ већ чекају Баскија, Андалузија, Корзика…

Труд сматра да ће предстојећа рунда дијалога Београда и Приштине почетком септембра бити кључна, а да би коначни договор, према његовим информацијама, требало да буде постигнут у Паризу 11. и 12. новембра на маргинама прославе стогодишњице побједе савезника у Првом свјетском рату.

– Није искључено да овај симболични тренутак донесе Београду повољну климу за договарање бар око неких детаља. Не би било ништа необично да Србија у посљедњем тренутку, као што је бивало кроз историју, успије да постигне повољно рјешење – каже Труд.

Он сматра да би тај претпостављени договор могао да заживи на прољеће сљедеће године, прије избора за нови сазив Европског парламента, јер садашњи састав Европске комисије намјерава да то заврши током свог мандата и не желе да се отеже унедоглед.

Труд сматра да је маневарски простор Србије за рјешавање косовског питања веома мали, да је притисак ЕУ и САД веома јак, а у посљедњих шест мјесеци све јачи, те додаје да је песимиста по питању да би Србија могла да добије Заједницу српских општина као минимум утврђен Бриселским споразумом.

– НАТО на терену de facto подржава приштинске власти, а на међународном плану такође постоји јака подршка ЕУ и САД. Албанци су све добили и немају интерес да било шта дају. Ријешени су да иду до краја. Прибојавам се да би Беогрду могли да понуде само заштиту манастира и неколико енклава као што су Грачаница или Штрпце – навео је Труд.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.