СЛАВА МУ И МИЛОСТ: У Мркоњићима обиљежен празник Светог Василија

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца данас је обиљежен у његовом родном селу Мркоњићи код Требиња, гдје је служена Света литургија и одржано народно саборовање.

Прослава у родном селу једног од најпоштованијих светитеља окупила је велики број вјерника из Херцеговине и ходочасника из других крајева, који 12. маја традиционално долазе у спомен-цркву Светог Василија, подигнуту на темељима његове родне куће.
Игуман манастира Завала Василије рекао је у обраћању вјерницима да је Свети Василије Острошки живио у тешком периоду Српске православне цркве и да његов подвижнички пут ка остварењу царства Божијег у себи и око себе свједочи о путу који води према васкрсењу и царству Божијем.

„Светитељево тело у манастиру Острог објављује чуда свједочећи да је светитељ жив и после смрти, што је доказ Христовог васкресења“, рекао је игуман Василије.

Он је подсјетио да је живот Светог Василија у младости био дубоко хришћански и да је увијек радио на добро цркве и поробљеног народа, те истакао да се тако и данас сав рад светитеља огледа у молитвама Богу за све људе који га поштују.

Након литургије и читања Акатиста Светом Василију Тврдошком и Острошком, вјерници су цјеливали митру Светог Василија.
Предсједник црквеног одбора села Мркоњићи Раде Бошковић позвао је све људе добре воље да помогну да се уреди родно мјесто великог светитеља на коме се сваке године окупља велики број вјерника из цијелог свијета.

„Највиши успјех и срећа нас Срба је када видимо да омладина у колонама долази на ово свето мјесто, да се диве и исконски моле Светом Острошком Василију“, рекао је Бошковић.

Требињац Илија Мастиловић каже да са породицом сваке године долази на молитву у Мркоњиће да се поклоне родном мјесту Светог Василија.

Према његовим ријечима, ово је велики празник за Херцеговину и све Србе без обзира гдје се налазили.
Соња Богићевић у Мркоњиће је дошла из Крагујевца и истиче да је први пут овдје, али да има жељу да дође и наредне године године, док Данка Спаић из Херцег Новог сваке године долази са породицом.

На прославу у Мркоњиће стигли су и ходочасници који су прије неколико дана отишли пјешке из херцеговачких општина у манастир Острог да се поклоне највећем српском светитељу.

За њих је овај празник нешто најузвишеније, а одлазак на свето мјесто незабораван и неописив осјећај.
Испод старог стабла кошћеле, за које се тврди да потиче из доба Светог Василија, приређен је културно-умјетнички програм и народно весеље.

И ове године је до Мркоњића организован бесплатан аутобуски превоз из Требиња.
Мошти Светог Василија Острошког чувају се као велика светиња у манастиру Острог у Црној Гори, гдје им се поклањају вјерници свих религија.

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи у Поповом Пољу 1610. године, под крштеним именом Стојан, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.

Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице, гдје је започео живот подвижника.
Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живио је у манастиру Тврдошу. Када су Турци разорили Тврдош, преселио се у манастир Острог, гдје је наставио подвижнички живот и упокојио се 1671. године.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.