ПРЕДСЈЕДНИК РС МИЛОРАД ДОДИК ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА, СПЕЦИЈАЛНО ЗА „ИСКРУ“: Распакивање Дејтона није реално

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

Прошло је 20 година од закључивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, познатог као Дејтонски споразум а још увијек се воде расправе о његовој примјени. Притом се стално заговара и промјена његовог најважнијег дијела Анекса-4 што је у ствари Устав БиХ.

Дејтонски споразум је омогућио да се успостави мир и нови политички систем у Босни и Херцеговини, али се он све више крши због чега данас у БиХ живимо у двије реалности-уставној и неуставној.

Постоји дејтонска структура, предвиђена Уставом, као и антидејтонска реалност у БиХ. Та антидејтонска реалност произвела је 80 институција, махом одлукама Високог представника за БиХ, које нису производ обавеза предвиђених Дејтонским споразумом.

Устав БиХ је годинама противправно дописиван и мијењан одлукама Bисоког представника и законима Парламентарне скупштине БиХ, а све то без икаквог уставног основа, уз потврђивање  Уставног суда БиХ прегласавањем српских и хрватских судија од стране судија странаца и Бошњака. Оно што је незамисливо у правном систему међународног и унутрашњег права, у БиХ је постало правило.

Да ли је такав приступ довео до стабилности, помирења и повјерења у БиХ као вишенационалној земљи, у њеном друштву и заједници? Одговор је познат. Бошњачке структуре заговарају такозвану нормалну, функционалну државу као пут у европске интеграције. Потпомаже их дио међународне заједнице са тезом да је Дејтонски споразум превазиђен, да је кочница развоју и напретку и да БиХ треба из дејтонске, прећи у бриселску фазу, а то се мора кроз сталне реформе. Реформе значе највећим дијелом централизацију. Од тога није било користи, а Република Српска несумњиво књижи штету од отетих надлежности и наметнутих институција. Тај мастодонт анти-дејтонске БиХ троши паре на основу, такође, неуставно успостављеног приоритета за финансирање БиХ, а ентитетима шта остане. А остала им је одговорност за економско и социјално стање, без ефикасних инструмената за извршавање њихових уставних обавеза.

Покушаји ревизије Дејтонског споразума, његова ревизија и измјена његових одредби су перманентни. Довољно је да погледате само писана сјећања у књигама које су сачинили многи учесници дејтонских  преговора па ћете видјети да је бошњачкој   страни безмало дата гаранција још на потписивању Споразума, да ће он суштински бити третиран само као мировни споразум који зауставља рат, а не као свеобухватан међународни уговор који дефинише будуће односе зараћених страна, управо као гаранција трајне превенције неког будућег конфликта.

Оне политичке групације из појединих западних држава које су учествовале у овом послу нечасног наговарања Алије Изетбеговића и његових сарадника да потпишу Споразум са обећањем да то неће бити трајно и коначно, остале су активне до данас у покушају да иницирају суштинску измјену одредби Дејтонског споразума.

Тако смо, умјесто коректног и доследног провођења прецизних одредби Дејтонског споразума, вољом западних политика, заглибљени у блато тумачења шта је „дух“ тих одредби. Покушај ширења духа Дејтона и напори да се он мијења само може паралисати БиХ  јер Република Српска поштује изворни Дејтонски споразум и не признаје никакве духове. У Дејтонски  споразум је, као што је познато, унијела  себе и своју државност. Ако се руши Дејтон, онда ћемо ми вратити своју државност.

Основна политичка борба у оквиру БиХ у свези је са том корелацијом-дух или слово Дејтона.

БиХ је прихваћена међународним уговором и може да се реформише,али то мора бити у  складу са вољом сва три народа и два ентитета,а не насилним наметањем. Република Српска зато никад не смије да легализује оно што је урадио Високи представник, брутално кршећи међународо право.

Сам Дејтонски споразум је кристално јасан и једноставан. Основне функције  БиХ  биће координисане и остварене на нивоу заједничких институција БиХ, док све остале виталне друштвене функције припадају ентитетима, који су као потписници анекса Споразума уважени као субјект међународног права.

Једина шанса за БиХ данас је управо постојање Дејтонског мировног споразума. Његово распакивање она не би преживјела.

Република Српска је данас недодирљива, не може се ући у њене надлежности и њена права. Ријешени смо да та права стечена Дејтоном сачувамо.

Милорад Додик

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.