ОЧЕВИЦИ ОРИЋЕВИХ ЗЛОЧИНА СВЕДОЧЕ: Деветорицу Срба у Залазју Орићеви су живе запалили!

Насер Орић, један од ратних команданата Сребренице ухапшен је јуче у Берну, у Швајцарској, по потерници коју је за њим расписала Србија.

Српско Тужилаштво саопштило је прошле године, после расписивања потернице за Орићем, да води истрагу о убиству цивила српске национационалности за која се сумњиче Орић и четворица његових сарадника. Сумња се, наиме, речено је тада у тужилаштву, да су Орић и његови сарадници 12. јула 1992. године, на Петровдан, починили злочин против цивилног становништва у селу Залазје изнад Сребрененице и да су том приликом убили девет цивила српске националности.

Потписник ових редова је претходних година у више наврата разговарао са неким од сведока и очевидаца који су у Залазју били на ’’крвави Петровдан’’ 1992. године. Пуна имена и презимена ових сведока позната су редакцији, а преносиомо део њихових сведочења.

Сведочење В. из Сребренице забележили смо на Петровдан 2013. године у Залазју. Он је тог дана, после много година, смогао снаге да дође на место великог страдања његових комшија, пријатеља.

– Тог Петровдана предвече, опколише нас у центру села… У кућу у којој смо били убацили су бомбу, ја сам, рањен, успео да искочим и пређем у суседну кућу… Тамо смо нас шесторица запалили спрат испод и шћућурили се на тавану… Слушали смо одоздо крике, јауке, вриску наших деветорице рањених другова, које су Орићеви похватали… Набацали су гуме на њих и запалили… Неки од њих живи су горели… Сад ко да чујем њихову вриску – причао је тада В. сећајући се другова Гојка Петровића, Драгана Ракића, Луке Јеремића, браће Марка и Радована Јеремића, жртава из куће ужаса у Залазју.

В. нам је тог дана у Залазју показао и места на којима су убијани мештани.

– Овде смо нашли Мила Ракића, закланог… Овде Свету Драгичевића… Овде су деветоро мештана везали и ставили у камионе, одвели у Сребреницу, тамо мучили и побили. Тада су из села у Сребреницу одведени Слободан Илић, Драгомир Вујадиновић, Петко и Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић и Марко Јеремић – причао нам је овај сведок.

У цркви у Сребреници на Петровдан 2012. служено је опело за Србе чије су кости две године раније нађене у масовној гробници крај Сребренице. Сви они нестали су на Петровдан 1992. године.

– Данас ћемо сахранити нашег Ивана. Одвели су га тог јутра са осталим мештанима, мучили па убили у Сребреници – сведочио нам је тог дана у Сребреници један од мештана Залазја.

Тог дана сахрањени су и земњи остаци Бранка и Петка Симића које су на Петровдан 1992. године заробили Орићеви.

– Данас сахрањујемо и предратног сребреничког судију Слободана Илића. Њему су џалати у Сребреници вадили очи, а он ни гласа није пустио – речи су другог сведока.

До Срба у овом делу Републике Српске одавно је дошло сведочење Ибрана Мустафића, који је у својој књизи пренео како му је Насер Орић лично описао како је убио судију Илића:

– Кас смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је полело клање, мени је (Насеру Орићу) допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса. био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговорио ни ријечи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око а затим провртио ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем удрио у друго око. Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио тако да сам га одмах послије прекало – навео је Мустафић у својој књизи Орићево сведочење.

И наш саговорник Б. био је у Залазју на Петровдан 1992. године:

– Сад као их слушам како вичу – Алаху егбер, кољи, хватај живе, ни мачке не остављај… Склонио сам се у неку кућу, напољу је праштало са свих страна. У суседној соби Лука је из пиштоља сам себе убио да им не падне шака…

С. била је тог дана такође у селу:

– Видела сам Насера… Био је на белом коњу, преко прса укрштени реденици… Носио је у једној руци зелену заставу, јаше овде путем испод гробља и све виче ’’ватај четнике живе’’… Бомба је пукла крај мене, изрешетали ме гелери…

– У подруму куће близу раскриснице у Залазју убијена је Радинка Цветиновић, мало даље, тамо иза оне косе Десанка Цветиновић, тамо је убијен Светозар… Ово су рушевине куће Борисава Ракића, а ово Десимира Цветиновића, скоро су у њој нађене кости четворо људи који су унутра живи изгорели на Петровдан 1992. Ко зна, можда у рушевинама куће још има костију несретника које су ту сустигли Орићеви људи оног дана – сведочио нам је 2006. године један од мештана Залазја.

– Насер је водио ту акцију, много људи видело га је тог дана у Залазју како командује. Водио је и ту акцију и многе друге, двадесет српских села око Сребренице је током 1992. и 1993. године сравњено са земљом – каже овај сведок.

Са М. из Јежештице разговарали смо такође 2006. године. Сви његови страдали су 8. августа 1992. године када су Орићеве снаге напале село Јежештицу.

-Акцију је водио један од Орићевих најближих сарадника. Мом брату одсекао је главу и однео у Сребреницу а Насер му тамо, чуо сам, за то дао џак брашна. Тог дана у Јежештици убијено је десет дивила, све је попаљено, оплачкано, уништено. Мајчине кости ујак је нашао тек после пола године, даеко у шуми, тела браће ја сам нашо на кућном прагу. Питам се од тада јесу ли моја браћа некога убили, некоме нанели зло, зашто су побијени на првди бога – пирчао је овај сведок чије је име познато редакцији.

Тагови: Насер Орић, Сведочење, Србија, Сребреница