НЕ ВРИЈЕДЕ НИ ДОКАЗИ НИ СВЈЕДОЦИ: Злочинци из Сијековца и даље на слободи

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Бројни докази и свједоци, ни након 24 године, нису довели до осуде хрватских војних и политичких званичника због злочина почињених над српским цивилима у Сијековцу, код Брода, 1992. године, када је брутално убијено 46 српских цивила.

Начелник општине Брод Илија Јовичић увјерен је да ће починиоци злочина над српским цивилима у Сијековцу коначно бити изведени пред лице правде и процесуирани. „Била би велика неправда и преседан да поубијају људе, да се, отприлике, зна ко је то починио, а да за то нико не буде процесуиран и да не одговара“, наводи Јовичић. Он указује да је за овај злочин „било неких симболичних пресуда, али то никада није урађено на начин како се то правно очекује и како би то стварно требало“.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић наглашава да у случају ратних злочина над Србима на подручју Сијековца, Брода, Посавине, Мркоњић Града и многих других мјеста нико важан не одговара. „Једино Срби одговарају за злочине пред домаћим и међународним судовима“, напомиње Милетић. Милетић истиче да „правда по мишљењу јачег“, изгледа, једино вриједи за Србе, али никако за остале народе. „Ако Мркоњић Град и Брод, као општине, немају право да поднесу тужбе за злочине почињене над Србима против Хрватске, с правом се поставља питање зашто ништа по том основу не предузима Тужилаштво БиХ“, пита Милетић.

Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац сматра да институције власти Српске и БиХ морају имати за приоритет подизање тужбе против Републике Хрватске за злочине почињене над Србима на подручју општине Брод и Посавине. „Република Хрватска је тада са својом регуларном војском извршила агресију и тешке злочине над Србима на подручју општине Брод и Посавине, због чега се пред лицем правде морају наћи наредбодавци и извршиоци ових злочина“, наводи Грабовац за Срну.

Он као прве извршиоце злочина над Србима у Сијековцу наводи имена Анте Пркачина из Славонског Брода, те Земира Ковачевића и Нијаза Чаушевића званог Медо. „За ове злочине по командној одговорности најодговорнији су људи који и данас слободно живе и крећу се у Хрватској и БиХ и ту чињеницу не смијемо никако прикривати и стављати `под тепих`“, истиче Грабовац.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић подсјећа да је Савез уступио огромну документацију са доказима о злочинима почињеним над Србима у Сијековцу, Посавини, Мркоњић Граду бившем главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте, Тужилаштву БиХ, Тужилаштву Хрватске и Специјалном тужилаштву за ратне злочине Србије. У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у суботу, 26. марта, биће обиљежено страдање Срба у Сијековцу 1992. године.

Регуларне снаге Хрватске са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца. У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић – убијени су очеви са два, односно три сина. У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, дјеца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. Запаљено је 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије. Доказни материјал о овим злочинима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, док је Хашки трибунал овај предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ. Иво Јосиповић био је први хрватски предсједник који је након рата посјетио Републику Српску и поклонио се српским жртвама у Сијековцу.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.