КЕЦМАНОВИЋ: Одржавање референдума о правосуђу је реално

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Политиколог Ненад Кецмановић оцијенио је да је реално одржавање референдума о правосудним институцијама БиХ које нису у складу са Дејтонским споразумом и навео да ЕУ својим чланицама препоручује да што више практикују овај најдемократскији облик демократије.

„Као форма, то је `непосредно изјашњавање народа о конкретном питању`. Садржајно, овај референдум у Републици Српској односи се на рехабилитацију једне од дејтонских надлежности ентитета, коју је један од високих представника отео Бањалуци и однио у Сарајево“, рекао је Кецмановић.

Он је за „Вечерње новости“ изјавио да је зато референдум потпуно у складу са начелима ЕУ и словом Дејтонског споразума и упитао ко онда има право да га оспорава.

Кецмановић сматра да ће дио међународне заједнице истрајати у намјери да радикално измијени Дејтонски споразум, централизује БиХ и укине Српску, али само се не зна докле.

„Ријеч је о новој рунди пузајуће централизације БиХ, која надлежност по надлежност води постепеном развлашћењу Српске… Сад се опет ради на томе да се Српска по систему кувања жабе, мало помало, загријева док не испари, а да се Власи не досјете шта се догађа“, навео је он.

Кецмановић сматра да би Српска на то требало да реагује обновом патриотског јединства власти и опозиције, као и преласком из дефанзиве у офанзиву, што је донекле остварено одлуком парламента Српске о референдуму о правосуђу.

Он је оцијенио да народ у Српској због тога мора бити јединственији и истрајнији да то не дозволи, а један од метода отпора је да се народу стално указује на притиске, наметање, произвољност, недосљедности, како статус Српске не би зависио од малодушности, уцијењености или поткупљивости припадника политичке елите.

Кецмановић је навео да би требало да се у основне школе у Српској уведе да дјеца уче Дејтонски споразум или бар Анекс четири, који је нека врста устава.

Он је оцијенио да Запад не зна шта хоће од Србије када је ријеч о БиХ, те подсјетио да је раније тражено да се Србија дистанцира од БиХ, због наводног мијешања током рата, а када је то Србија учинила и рекла да подржава и Дејтон и суверенитет БиХ и све што се три народа договоре, испоставило се да им ни то не одговара.

„А, сада би поново требало да се Србија мијеша, али ваљда тако што би се /предсједник Владе Србије Александар/ Вучић уортачио са Изетбеговићем против Додика. Иако је премијер Србије изненадио са неколико заиста ефектних спољнополитичких потеза у односу на Сарајево, Загреб и Тирану, то не може битно промијенити политичке односе у региону“, додао је Кецмановић.

Он је оцијенио да политичка елита Србије дјелује опсесивно заокупљена пријемом у ЕУ као рјешењем за све проблеме, а из Брисела подгријевају ту фантазију. Међутим, Унија је све више подијељена и сукобљена, све мање спремна на проширење, а економски све слабија и зависнија од САД.

„Зато је и наше, далеко и неизвјесно учлањење, све мање привлачно“, истакао је Кецмановић.

Кецмановић сматра да је избјегличка криза у Европи директна посљедица војних интервенција и ненасилних револуција на Блиском истоку, као и манипулације исламским екстремистима и терористима.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.