И ОСАМА БИО САРАЈЛИЈА: Халиду Шеик Мухамеду држављанство БиХ на приједлог Џаферовића

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: huffpost.com

Фото: huffpost.com

Некадашњи вођа Ал каиде Осама Бин Ладен и главни организатор терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. Халид Шеик Мухамед, који су имали држављанство БиХ, били су пријављени на адресама у Сарајеву и Зеници, о чему је био упознат и тадашњи начелник зеничког Центра служби безбједности /ЦСБ/ Шефик Џаферовић, рекао је Срни експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

„Џаферовић не само да је био упознат са додјељивањем држављанства БиХ Шеик Мухамеду, већ је тадашњи МУП РБиХ, на његов приједлог, ту одлуку и донио“, рекао је Галијашевић.

На основу одлуке ЦСБ Сарајево од 26. децембра 1995. године, коју је потписала шеф у МУП-у Мирсада Бегановић-Жутић, Шеик Мухамед је накнадно уписан у општински регистар рођених. На основу тога добио је држављанство БиХ.

„То је учињено на основу одлуке МУП-а РБиХ од 30. априла 1994. године, а на приједлог Шефика Џаферовића. У тој одлуци је наведено да је Шеик Мухамед тада уписан у регистар са пребивалиштем у сарајевској општини Стари Град, улица Абдестхана 4, а 29. новембра 1995. године његово пребивалиште регистровано је и у Зеници, у Улици Армије РБиХ 13“, рекао је Галијашевић.

Након што је организовао терористички напад на свјетски трговачки центар у Њујорку, 11. септембра 2001. године, Шеику Мухамеду је 16. новембра исте године поништено држављанство БиХ.

Галијашевић је навео да је Осама Бин Ладен одобрење за накнадни упис у општински централни регистар рођених добио 28. децембра 1995. године, а потписала га је, такође, Бегановићева.

„Бин Ладен је заведен у сарајевској општини Центар 1996. године под бројем 10907, а пријављена адреса становања била му је Малта број један“, прецизирао је Галијашевић.

Он је навео да је пасош БиХ Бин Ладену издао један од кључних исламистичких званичника у БиХ Хусо Живаљ, који је касније промијенио име у Хусеин.

„Живаљ је био амбасадор БиХ у Бечу од 1992. до 1995. године. У то вријеме он је одоборио знатан број виза и пасоша радикалним исламистима који нису поријеклом из БиХ“, каже Галијашевић.

Он је додао да је Живаљ након тога постављен за замјеника министра спољних послова БиХ и за то вријеме редовно је путовао из Сарајева за Беч, САД и више арапских земаља.

„Такође, постарао се да Амбасада у Бечу постане кључна локација за трајну подршку радикалним исламистима и у периоду послије његовог мандата“, истакао је Галијашевић, додајући да је све то рађено уз велику подршку тадашњег предсједника СДА Алије Изетбеговића и његових сарадника, који су током рата у Сарајеву угостили и Осаму Бин Ладена.

Он напомиње да је Живаљ искористио свој мандат у Бечу и да би 1995. године издао пасош БиХ, број БХ-46600, команданту одреда „Ел муџахид“ Халиду Ибну Абдулаху или Абу Малију, који је промијенио име у Халид Ћатић.

Галијашевић је рекао да је Абу Мали био пријављен у Сарајеву 28. децембра 1995. године, а одобрење за накнадни упис у општински централни регистар потписала је, такође, Бегановићева. У регистар у сарајевској општини Центар уведен је 1996. године под бројем 10908.

Галијашевић истиче да је Живаљ, у јануару 2001. године, када је постао амбасадор при УН, тајно и противправно обезбиједио Ћатићу специјални УН статус, издавши му „жуту пропусницу“, које су резервисане за амбасадора, сталног представника или његовог замјеника при УН.

Као такозвани аташе у дипломатској мисији БиХ при УН наступао је под именом Сафет Абид Ћатовић.

„Жута пропусница омогућила је Ћатићу слободан приступ објектима УН“, истиче Галијашевић, додавши да је Ћатић, односно Абу Мали, организовао и „љетни џихадистички логор“ у Пенсилванији само мјесец дана прије терористичког напада у Њујорку 2001. године, а америчке службе га терете и за организацију терористичког напада на амерички разарач „УС Цол“ у јеменској луци.

Срна

Тагови: , , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.