ГОЛИЋ: Проглашењем НП „Дрина“ власницима неће бити одузета имовина

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је Срни да је у Приједлогу закона о Националном парку „Дрина“ јасно прописано да право својине на непокретности остаје непромијењено ступањем на снагу овог закона, што значи да ће грађани чија се приватна имовина налази у зони будућег парка и даље бити власници својих имања.

Она је нагласила да то значи да ће грађани моћи да располажу својом имовином и да обављају све дјелатности као и до сада.
– Ми смо као обрађивач, у односу на Нацрт, у Приједлогу закона о Националном парку „Дрина“, прецизније дефинисали питање права својине физичких и правних лица на непокретности које се налазе у обухвату Националног парка – истакла је Голићева.

Она је појаснила да је то урађено, јер је током јавне расправе о нацрту овог закона било покушаја да се манипулише јавношћу, прије свега, локалним становништвом чија ће се имовина наћи у овом заштићеном подручју, да ће им проглашењем Националног парка „Дрина“ бити одузета имовина.

Према њеним ријечима, Приједлогом закона су прецизиране и одредбе којима се прописују мјере заштите по зонама у којима се спроводе режими заштите, а које неће угрозити традиционални начин производње, са минималним ограничењима.

– Циљеви заштите Националног парка не могу се остварити у потпуности и на примјерен начин без учешћа локалног становништва, јер се развој Националног парка не заснива само на заштити природних и културних вриједности, него и на могућностима привредног развоја – нагласила је Голићева.

Она је поручила да је оснивање овог Националног парка у функцији одрживог развоја подручја, а развој је, у складу са смјерницама датим у Студији за проглашење заштићеног подручја Националног парка „Дрина“, која је законски основ за проглашење заштићеног подручја и која је претходила изради Нацрта закона, базиран на коришћењу, заштити и очувању пољопривредног земљишног фонда и активностима које усмјеравају становништво на развој сточарства, пчеларства, производњу љековитог биља, те органску пољопривредну производњу.

– Студијом је предвиђено да се развој пољопривреде у овом подручју базира на малим прерађивачким пољопривредним капацитетима који ће производити здраву храну и који ће бити не само у функцији туризма, већ ће се производити брендирани производи који би постали препознатљиви на тржишту – навела је Голићева.

Она је додала да се развој пољопривреде на овом продручју посматра заједно са свеобухватним развојем села и туристичке понуде, сеоским туризмом и понудом хране произведене на овом подручју.

– С друге стране, досљедно спровођење концепта одрживог развоја пољопривреде и коришћења расположивих ресурсе представља најбољу брану озбиљном угрожавању животне средине – поручила је Голићева.

Она је подсјетила да ће Националним парком управљати Јавна установа Национални парк „Дрина“ Сребреница, чије оснивање је предвиђено у року од годину дана од ступања на снагу овог закона, а чије сједиште је предвиђено на подручју општине Сребреница.

– Оснивањем јавне установе отварају се нова радна мјеста и, што је још важније, ствара се шанса за одржив повратак расељеног становништва – нагласила је Голићева.
На дневном реду 19. сједнице Народне скупштине Републике Српске, која почиње наредне седмице, наћи ће се и Приједлог закона о Националном парку „Дрина“.

РТРС

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.