ДОДИК: Прво ријешити питање пописа, па онда можемо о ССП-у

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предложена адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању је неприхватљива, и данас је поручено из Републике Српске.

Предсједник Милорад Додик истакао је и да се о овом споразуму може разговарати тек када питање пописа буде враћено у законске оквире и ставови Српске буду уважени.

О ССП-у ће у Палати Републике у недјељу предсједник Српске разговарати са представницима републичких институција, привредницима, пољопривредницима и стручњацима из разних области.

Суштина адаприраног ССП-а неприхватљива је за Републику Српску и све пољопривреднике у БиХ јер је намјера да се Хрватској и земљама ЕУ омогући да у БиХ увозе робу без царина, уз плаћање само један одсто царинског евидентирања. Истовремено, роба из БиХ и даље не би имала исти третман у Хрватској и осталим земљама ЕУ.

– То није нама никаква помоћ, шта год ко рекао Европа има свој интерес, ми имамо свој интерес. Ако нађемо механизам да се то видљиво обештети и то не само једнократно него бар у пет година да људи могу да нађу неки нови начин, онда ми можемо да разговарамо на ту тему – рекао је предсједник Српске.

Влада Српске свој став о ССП-у никад није мијењала, али је он промијењен на нивоу БиХ, упозорава премијерка Српске. Влада је, свјесна да се европски пут БиХ мора озбиљно третирати, имала бројне разговоре са свима који су могли да процијене какву штету Република Српска може да има, каже Жељка Цвијановић.

– Појединим политичарима пуна су уста Европе, а уопште не знају шта нас то чека на том путу. Те ствари подразумјевају интеракцију свих у БиХ. Морате да постигнете договор да би сте могли да извршите одређену обавезу. Ми јесмо за такву сарадњу али је мало других који су спремни да сарађују на такав начин – каже Цвијановићева.

Предсједница Владе рекла је да још није добила званичан став српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о томе да се Влада треба изјаснити о Споразуму о стабилазацији и придруживању, већ да је то чула из медија.

– Ми хоћемо да се крећемо према Европи, али хоћемо да разумијемо одређене ствари. Ја сам рекла Европљанима ми смо овај споразум потписали с вама не сами са собом, ако ви сматрате да ово носи бенефите а не штету БиХ, ја вас молим да то објасните, јер смо ми заједно у једном аранжаму који се зове ССП – каже премијерка Српске.

Да је потребан заједнички договор свих кључних институција у БиХ о овом питању, сагласан је и министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.

– Моја порука је да у интересу грађана у Републике Српске и Федерацији јесте да се европски пут настави и то на начин да наша апликација буде прихваћена на Вијећу ЕУ и то је одговорност свих нас у БиХ – истиче Црнадак.

Став о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ био је усаглашен на свим нивоима у БиХ све до прошле године када је Предсједништво БиХ од Савјета министара затражило да се уђе у корекције тог споразума и нови састав преговарачког тима.

РТРС

Тагови: ,

1 коментар

  1. M. каже:

    Proizvodi za koje se traži slobodan uvoz do kvota (prosjek uvoza iz HR u BiH 2009-2011), se najvećim dijelom proizvode u Srpskoj i neposredno su konkurentni domaćim proizvođačima.
    Kada je u pitanju vrijednost carina koja se naplaćuje na ove proizvode od kada je HR izašla iz EU, onda je to riječ o 70-80 miliona KM/godišnje, od čega veliki dio dobija i srpski seljak.
    Neki dan je na Sjednici Savjeta ministara g. Šarović podržao ukidanje carina prema Hrvatskoj (koja je između ostalog protjerala 250.000 Srba u ovom ratu i ubila 700.000 u prošlom).
    Ivanić bi trebao da izdrži pritisak.
    Nema smisla sada na adaptacija SSP, jer je jedna članica već istupila: Treba zahtjevati kompletnu promjenu trgovinskog aranžmana i izboriti bolju poziciju za naš agrar.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.