СРЦЕ ЗА ДЕЦУ ОТАЦ ИМ СЕ УБИО, МАЈКА ИХ ОСТАВИЛА: „Стиже зима, а мени нема ко јакну да купи“

Фото: В. Лојаница

Фото: В. Лојаница

Ускоро ће мраз и снегови, а ја немам ни јакну ни чизме. Прошле зиме сам се смрзавао у танкој ветровци, каже Александар Антонијевић (11) из Пониковице код Ужица.

Од пелена зна само за тугу и немаштину. Непуне две је имао, а његова сестра Катарина (13) четири када су остали сирочићи. Чим им је отац настрадао, мајка их је напустила, њу и не памте. Баба Ковина и деда Стојан се старају о њима. Обоје су без пензије. Деца нешто новца добију по слову социјалне помоћи, нека цркавица им припадне од очеве пензије – то им је да преживе.

– Питала сам бабу да ми купи нову хаљину. Тражила сам од деде телевизор за моју и Ацину собу. Рекли су – скупо је, немамо – слеже раменима Каћа.

Разуме то Каћа. И Аца схвата. Али опет пате за много чим што им уз родитељску љубав недостаје.

Кућа пред рушењем

– Колико сам био срећан кад сам пред школску годину дочекао нове патике! Али не могу у њима по авлијама и њивама, зато вијам селом у гуменим опанцима. А шта ћу зимус кад сметови завеју? Чизме немам! Нема ко ни да ми их купи. Чиме ћу кроз снегове? До школе у Луновом Селу су три километра – жали се Александар.

Фото: В. Лојаница

Фото: В. Лојаница

У дворишту Антонијевића су две куће; у оној старој им се деда родио, нова коју је отац почео да гради остала је неистарошена.

– Пре неки дан, кад ударише кише, препукао је зид старе куће. Срце ми се ломило кад су баба и деца подупирали дирецима и молили Бога да се не сруши, да издржи барем до пролећа. Маштам о дану када ћемо опремити нову кућу, купити намештај, полицу са пуно књига, свој орман да сложим оно мало моје гардеробе – опет је глас девојчице надгласао плач.

Отац се обесио, мајка их оставила

– Наш тата Зоран се обесио, у шуми близу куће. Исте године нас је мајка оставила. Њу не бих желела никад да сретнем. Да ми дође на капију не бих је препознала. Да ме позове телефоном – прекинула бих везу, да се појави на прагу – залупила бих врата – опет кроз сузе збори Катарина.

Ономад су у Александровом разреду дечаци причали шта су купили и где су путовали. Није имао чиме да се похвали.

– Само једном сам био на мору. Једини у одељењу немам компјутер, а сви кажу да на интернету има пуно да се види и научи. Сви се са великог одмора јаве кући, похвале оценама, ја не могу, немам мобилни. Не идем са друговима на вожњу бициклима – немам шта да возим. Фудбалску лопту бих волео, да не шутирам по дворишту излизане крпењаче – казује дечак муку што га тишти.

Пре неку ноћ сестра се поверила брату да је другарица купила нове ципеле и да би она хтела такве.

Блиц

3 коментара

  1. Goran Vojvodic каже:

    Molim vas javite mi na koji nacin se ovoj deci moze pomoci .

  2. nikola каже:

    Sta reci sem velika tuga.

  3. vladimir каже:

    Gospodine Vojvodiću, ako možete da pomognete najbolje je da kontaktirate babu i dedu ove nesrećne dece. Oni najbolje znaju šta im je najpotrebnije. Kontak porodice Antonijević je 031/803435 i 064-266- 0459 (pozivni za Srbiju 00381). Zahvalan sam Vam u ime Katarine i Aleksandra .

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.