СЛАВНИ ГОСТИ СРБИЈЕ: Орсон Велс хтео да сними филм о Гаврилу Принципу

Orson Vels

У веку иза нас нашу земљу су походили великани светске науке и културе, а за многе од њих Србија и Београд су били адреса којој су се и по неколико пута враћали.

Славни руски песник Јевгениј Јевтушенко који је давне 1965. године одржао књижевно вече за које се тражила карта више – публика га је прекидала аплаузима док је наизменично са Љубом Тадићем казивао своје стихове, а међу посетиоцима се те вечери нашла и Џералдина Чаплин (кћерка Чарли Чаплина) која је овде снимала филм – вратиће се у наш главни град једанаест година касније. У Београду ће доживети други срчани удар, али ће са нитроглицерином испод језика, ипак стићи на трибину у Удружење књижевника Србије.

У Србију ће, после прве посете 1956. године, поново после четири године доћи и чувени француски филозоф Жан Пол Сартр: дошао је да одгледа своју драму «Заточеници из Алтоне» на сцени Југословенског драмског позоришта, а стигао је да се дружи са београдским интелектуалцима и студентима, да се диви великом глумцу Миливоју Живановићу, оде у Крагујевац, па чак и да обиђе фабрику мотора у Раковици.

Да се не забораве посете ових великих људи потрудио се Радован Поповић и у књизи «Славни гости Србије XX века» ( издавач «Службени гласник») сабрао преко двеста имена од светског значаја који су овде оставили печат.

«Ово је једна од могућих прича о Србији у прошлом веку. Књига је нека врста споменара-приче о светској културној елити која је боравила у овој земљи у разним временима и приликама и сведочанство да смо били Европа, пре свега, до 90-их година прошлог века. Било је то време када је, на пример, Чеслав Милош отишао до Горњег Милановца да обиђе свог издавача «Дечје новине»… После њега тамо ће стићи и Бохумил Храбал и из Милановца понети драг поклон – теглу слатког од дуња и кошуљу из фабрике «Рудник», шивену по његовој мери…», сведочи Поповић.

Kopola

Са сличним поклоном, теглом слатког од јагода, из Београда у коме је 1958. године провео пет дана, вратиће се и Семјуел Бекет који је био импресиониран топлом атмосфером наше престонице.
А на самом почетку прошлог века 1905. године у село Каћ крај Новог Сада дошао је, са супругом Милевом и сином, Алберт Ајнштајн.

У родном месту своје супруге велики физичар се понашао лежерно, разговарао са људима, а у Србију ће доћи поново две године касније. Према сведочењу савременика, шетао је Новим Садом са сином на раменима, разбарушен и насмејан, па су га уштогљени Новосађани брзо крстили «шашавим Марићевим зетом!» А генијални научник је у Србији «релативизовао» медицинске тврдње о штетности алкохола: «Србин пије од рођења, па до смрти; како се роди, како расте, кад путује, кад се жени, кад се сахрањује, па ипак су Срби генијална нација. Ја их тако ценим према мојој жени..!»

У Београду ће 1911. боравити и револуционар Лав Троцки који ће бити дописник «Правде» у време Балканских ратова, а у једном од својих текстова описаће фасцинацију изгледом српских војника који одлазе на бојиште « … у опанцима, са зеленим гранчицама на шајкачама» које «дају војницима неки дирљив изглед. И ништа у овом тренутку не карактерише за мене тако дубоко крваву бесмисленост рата као ова гранчица и ови сељачки опанци…»

Sartr

Исте године, на путу на Исток, Србијом ће прокрстарити и славни архитекта Ле Корбизје, који ће у свом дневнику оставити запис о «лепим српским крчазима» и цртеже гусала.

У црној мантији, сребрне дуге косе и браде, у Београд ће 1926. године приспети и легендарни индијски песник и филозоф Рабиндранат Тагоре који ће, према сведочењу репортера «Политике», остављати аутограме на јеловницима кафане «Српски краљ, београдске студенткиње ће његову главу окитити ловоровим венцима док га је омладина клицањем поздрављала на улицама.

Тражећи лека болести, у Врњачку Бању 1930. године стиже славни руски писац Максим Горки, а у његовом писму пријатељу у Русији написаће «Ово је наша земља…Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми…Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми..!» Шест година касније у Београд ће стићи енглеска романсијерка Ребека Вест коју ће по Србији провести писац Станислав Винавер, а иза тих путешетвија ће оставити књигу «Црно јагње и сиви соко».

У Београду је 1955. боравио и највећи вајар епохе Хенри Мур коме је овде организована изложба, музичку сезону 1967. године отвориће славни совјетски музичар Мстислав Растропович, исте године у Дому синдиката певаће шансоњерка Жилијет Греко док ће 1968. са писаћом машином у коферу стићи италијански писац Алберто Моравија.

Тих година Београд су походили и нобеловци Клод Симон и Сол Белоу који се по Врњачкој Бањи дружио са Јаром Рибникар, филмске звезде Сидни Полак и Берт Ланкестер који је остао упамћен по инциденту – усред Клуба књижевника у Франсцуској 7 ишамаро је супругу због љубоморне сцене коју му је направила. Још три великана филмске уметности, Орсон Велс и Кирк Даглас и Алфред Хичкок гостовали су у Београду у првој половини 60-их година прошлог века.

Sofija Loren

Велс је волео Београд, одседао је у хотелу «Москва», имао добро мишљење о Титу, а осим што је играо у партизанском спектаклу «Битка на Неретви», имао је идеју и да сними филм о Гаврилу Принципу. А Хичкок је у хотелу «Метропол» прослављао успех свог последњег филма, шетао градом и у Скадарлији прекршио дијету, а из Београда се вратио са кубуром коју му је поклонио Владимир Погачић, директор Југословенске кинотеке.

За њима ће 1971. стићи Ричард Бартон и Елизабет Тејлор, а треба забележити да смо 1957. године угостили још један сјајан глумачки пар – сер Лоренса Оливијеа и Вивијен Ли који су играли на сцени Народног позоришта.

Ипак, остао је запамћен први долазак филмске диве Елизабет Тејлор из 1958. године када је стигла са тадашњим – трећим по реду – мужем Мајклом Тодом који јој је приредио гламурозну вечеру у „Мажестику“. На њу је позвано две хиљаде званица, а простор је потпуно преуређен за ту прилику: храна се служила на троношцима, са плафона су висили венци сушене црвене паприке, а на зидове је окачено старо оружје.

А у великој дворани Дома синдиката 1971. године четири фантастична концерта одржао је Реј Чарлс, а годину дана касније на београдски аеродром слетеће славни диригент Херберт фон Карајан. Сам је управљао својим приватним авионом.

Liz Tejlor

Замерке Дарела и Стравинског

Било је и славних људи који баш и нису били одушевљени Београдом, а један од њих је Лоренс Дарел који је крајем четрдесетих година постављен за аташеа за штампу Британске амбасаде. Писац чувеног «Александријског квартета» без устезања је говорио да једва чека да се «извуче из овог прљавог, бучног, разрушеног града». Ни велики композитор Игор Стравински ( боравио је овде 1961. године) није се претргао у похвалама нашој престоници, а највише га је нервирала «увек врела вода у хотелу».

Гости за понос

У Србији и Београду, између осталих, боравили су и редитељи Анџеј Вајда, Булат Окуџава, Бернардо Бертолучи, Анџеј Вајда, Милош Форман, Никита Михалков.., књижевници Егон Ервин Киш, Томас Ман, Гинтер Грас, Лајош Зилахи, Ежен Јонеско, Иља Еренбург, Пол Елијар, Ханс Магнус Енцесбергер, Греам Грин, Вилијам Саројан, Андре Малро, Никита Станеску, Исмаил Кадаре, Џон Апдајк, Ален Гинзберг, Марио Варгас Љоса, Јосиф Бродски, Петер Хандке, Адам Михњик…, филозофи Ђерђ Конрад ,Жак Дерида, Едгар Морен,., музичари Дјук Елингтон, Луј Армстронг, Дизи Гилеспи, Јехуди Мењухин.., као и глумци Марчело Мастројани, Роберт де Ниро, Клаудија Кардинале, Софија Лорен, Лив Улман…

Одседали у Москви и Метрополу

Омиљене београдске боравишне адресе славних гостију били су хотели Москва и Метропол. У „Москви“ су најчешће користили неки од два дуплекс апартмана у хотелу „Москва“, а најчешће онај са бројем „217“ на другом спрату поред чијих врата и данас стоји слика Индире Ганди, његове најпознатије гошће. Осим ње, кроз ове апартмане су продефиловала звучна светска имена од Алберта Ајнштајна, Алфреда Хичкока, Ричарда Никсона, Сукарна преко Роберта де Нира, Алберта Моравије, Анатолија Карпова до Бреда Пита. Уживали су у дневном боравку са погледом на Теразије кроз кибиц фенстер, одмарали се на намештају од дрвета пресвученим златножутим штофом и користили две спаваће собе, од којих се једна са одвојеним купатилом налази на галерији.

А иза врата са бројем „506“ на петом спрату хотела „Метропол Палас“ крије се председнички апартман који је то у пуном смислу те речи био за време Јосипа Броза Тита. Он га је користио за поверљиве састанке, али и да у њему смести своје најугледније госте, попут Софије Лорен, Елизабет Тејлор, легендарног Че Геваре, Луја Армстронга, а кетеринг „Метропола“ служио је храну на Белом двору приликом посете британске краљице Елизабете Југославији.

Блиц, Ранко Пивљанин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.