Још један славни гост у Дрвенграду – Никита Михалков дошао да од пријатеља украде понеку идеју

ПУЛС ПРАВОСЛАВЉА ДАЉЕ ДА СЕ ЧУЈЕ

Nikita Mihalkov na Mecavniku (1)

– НЕМАМ, на жалост, утицај који би био толико јак да би могао да реши косовско питање, али – имам обавезу да свој став јавно саопштим! – изјавио је Никита Михалков 2. октобра на Мећавнику, где је славни руски и светски редитељ, велики пријатељ Емира Кустурице и српског народа, боравио два дана.

Михалков је поподне провео са Кустурицом, на снимању његовог филма, “Завет”, а вече – у Дрвенграду, уз музику Стрибора Кустурице и пројекцију до сада монтираног материјала за “Завет”. Имали су, Михалков и Куста, времена и за разговор:

– Дошао сам да нешто научим од мог великог пријатеља! – рекао је Михалков . – Све што сам овде видео – толико је узбуђујуће да ћу, вероватно, украсти неку идеју! И ја намеравам да саградим нешто слично, у Русији…

– Неће то бити крађа! – тврди Куста. – То су идеје из истог извора…

Михалков заиста жели да сагради своје село у Русији и у њему – филмску академију, али не, како каже, “за студенте бруцоше”:

– Тамо ће, Боже здравља, на усавршавање долазити они који су већ завршили студије на некој од академија. – каже Михалков који, очигледно, живи и ради “Кустиним темпом”:

– Тренутно монтирам један филм, а други снимам. Реч је у римејку, “руској верзији”

Филма “Дванаест гневних људи”, а настављам снимање “Варљивог сунца”, други део…

Nikita Mihalkov na Mecavniku (4)

. У Србију сте допутовали да би још нешто рекли?

– Имам много тога да кажем, али страхујем да не могу бити објективан у мери у којој се то од мене или неке друге јавне личности очекује. – каже Михалков. – Ја заиста волим Србе и Србију, па моји унутрашњи осећаји могу превагнути, а то се и дешавало, што никада нисам крио… Исто тако јасно је и следеће: ако је Србија кључ за Балкан, што се одавно, али и све чешће тврди, и ако је Балкан кључ за Европу, онда је јасно зашто сви желе да владају тим кљушем. И – тај кључ јесте на Косову. Према Косову – не може се имати, а страхујем да свет то испољава, однос као према нечем “територијалном”. Косово није само “природни ресурс”!

– У овом тренутку – Косово је пулс православља, његово срце! – наглашава Никита Михалков. – Зато ме не чуди такав однос света према Косову, јер је многима православље “трн у оку”. Намера је да се са Косова искорени духовност, што би био страшан ударац за све Словене! И – ништа ту није случајно и без предумишљаја!

. Како било шта променити, ако су све позиције по питању Косова толико препознатљиве и тако чврсто “укопане”?

– Изузетно је опасно проблем Косова посматрати као “етнички проблем”, а још опасније у то веровати. – сматра Михалков. – Таквом дефиницијом скрива се суштина проблема, његова стварна димензија, а она је дубоко у суштини православља. Крајње је време да се православни свет пробуди и нешто уради! Ударити песницом о сто – то је мало! Уз тај ударац, уколико се он очекује од православне Русије, мора уследити и конкретан руски предлог. Али, осим у Русији, мислим и да у Београду има довољно људи који могу да предложе сасвим ваљана решења за Косово. Ниједна страна, међутим, не сме дозволити да се било шта “случајно дешава”, не сме дозволити да се Косово “бацака” од таласа до таласа…

Nikita Mihalkov na Mecavniku (2)

. На коме је “први корак” у “православизацији Косовског потања” и да ли се у томе касни?

– Словени, понављам, “дремуцкају”, а они који желе супротно решење за Косово, та друга страна – јасно и брзо иде ка остварењу свог циља! Подсетићу: Израел је због једног свог војника започео рат! Далеко од тога, нисам за рат, никако! Али, “скидам капу” пред сваком државом која има став! Не желим, при том, да се сврстам на било чију страну, али – православни став према Косову сутра ће бити и Грузија, и Абхазија и Осатија, све је то веома близу! Косово је провера колико вредимо и ми Руси! На Косову се “пипа пулс” православља и Русије, тражи се “дијагноза” – одговор на питање: шта ће предузети Русија и православље?! У ишчекивању тог одговора, мора се знати: куда оде Косово, отићи ће и Грузија! Ако се са Косовом догоди оно што друга страна жели, онда ће и Русија имати одвезане руке да на истоветан начин поступи са Абхазијом и Осатијом. Ја тако нешто не прижељкујем, али – парадоксално је да у “светском плану” Косово може бити самостално, а Абхазија не може, Осатија не може… То доказује ону моју тврдњу да политику не интересују “етнички проблеми”, већ сасвим други, типа “стратешких база” и слично… Ако се, онако “узгред”, још и православље искорени са неке од тих територија, онда је то “права ствар” за “нови светски поредак”.

Nikita Mihalkov na Mecavniku (3)

. Има ли, онда, Србија – било каквих изгледа да свет чује, саслуша и прихвати неки од њених предлога?

– Србија може да понуди решење које ће бити задовољавајуће за све стране! – сигуран је Никита Михалков. – Уверен сам да Београд има план који неће дозволити да се под Косово “постави мина” која ће разнети колевку православља. То је предложак који ће сјединити све православце и Словене! Када ово изјављујем, покушавам да не преценим своје могућности. Говорим лично, субјективно, то је поглед само једног руског човека, не мислимо сви исто. Ја заиста немам утицај којим би све могао да решим, али – имам обавезу да свој став јавно саопштим! – ракао је Никита Михалков на Мећавнику.

Nikita Mihalkov na Mecavniku (5)

СРБИ – НИКОЛСОН 3:0

Рус као Рус, а Михалков као Михалков… И код њега – разговор је пријатнији “уз чашицу”! На Мећавнику, са великим задовољством је пробао Кустину “медовачу” из малених “сатлучића”. Уз пиће – крене и прича о пићу: и Михалков “пије као Рус”, а то је на својој кожи осетио и Џек Николсон. Једном приликом, у Лос Анђелесу, Михалков и он, провели су ноћ уз чашице: – Може много, али недовољно за мене, да попије! Признаје Михалков. – Сваки Србин може три пута више од њега да попије!

ПРАТЊА ИЗА “БАГИЈА”

Михалков није могао да одоли: заједно са Кустом, свако на свом “багију”, возио се по мокрогорским и тарским врлетима. Медовача му није ништа могла, али – опио га мирис борова. Његова пратња, међутим ни у чему од набројаног није уживала: црни “ауди” пратио је Михалкова, са неизоставном капом капетана дуге пловидбе на глави, онолико колико је могао и – онуда куда је могао…

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.