МАКСИМ КОНОНЕНКО: Владимир Владимирович

Владимир Путин (Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин)

Ступао једном Владимир Владимирович на дужност Председника Руске Федерације. Поред хиљаду и седамсто свечано одевених људи, кроз све сале великог кремљовског дворца прође Владимир Владимирович до места где је стајао царски трон, и стаде поред председника Уставног суда Валерија Дмитријевича Зоркина.

Валериј Дмитријевич опсова у искључени микрофон, после чега микрофон укључише и председник рече:

– Владимире Владимировичу, положите, молим вас, заклетву Председника Руске Федерације.

Владимир Владимирович се осврну у недоумици, примети заклетву која је лежала на малој катедри, узе је у руке и додаде је Валерију Дмитријевичу.

– Ма не мени, братело – рече Валериј Дмитријевич. – Не мени, него народу Русије.

– Па ту је само једна… – неодлучно промрмља Владимир Владимирович. – Нема за  све… Прелазна, шта ли?

– Не – тихо просикта председник. – Једна за све. Просто прочитај…

– А, разумем – климну Владимир Владимирович, врати се до катедре, положи на њу заклетву, онда положи десну руку на Устав, леву на тешки златни ланац и са интересовањем поче да чита текст заклетве.

– Наглас! – прошишта председник.

Владимир Владимирович лако поцрвене и дубоко уздахну.

– Братели! – узвикну Владимир Владимирович, и хиљаду седамсто гостију са олакшањем уздахнуше.

Живот се настављао.

***

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

– Владимире Владимировичу – рече водитељка – погледајте ко нам је ту!

– Ко? – није схватио Владимир Владимирович.

– Алексеј Леонидович Кудрин – рече водитељка и одједном се појави Алексеј Леонидович Кудрин.

– Владимире Владимировичу – упита Алексеј Леонидович – ја сам најбољи министар финансија на свету. Зашто ја сад нисам министар?

– Опет он тера своје – рече Владимир Владимирович. – Ко га је уопште овде пустио? Изведите га! Већ сам ти рекао – кад ће ти досадити? Што идеш за мном? Сачекај! Имаш ли ти стрпљења?

– Имам – слегну раменима Алексеј Леонидович.

– Па онда, стрпи се – рече Владимир Владимирович.

– А да ли је могуће мало прополемисати? – бојажљиво упита Алексеј Леонидович.

– О чему? – упита Владимир Владимирович.

– О парама – одговори Алексеј Леонидович.

– Опет о парама… – рашири руке Владимир Владимирович. – Пара нема и неће их бити! Ти се уопште не разумеш у социјалну проблематику. Све паре треба дати људима. Нека људи троше – њима се то свиђа. Хајде да пређемо на следеће питање. Нашао ми се ту полемичар…

 

***

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељ Кирил Клејменов – да ли сте задовољни мерама које предузима Влада?

– Влада? – зачуди се Владимир Владимирович и осмех му се заледи. – О коме ви то?

– Па, министри… – објасни ТВ водитељ. – Да их отпустите, можда?

– То није интересантно – одговори Владимир Владимирович. – Интересантније их је мало преправити. Промешати.

– Како то? – није схватио ТВ водитељ.

– Ех, како… – објасни Владимир Владимирович. – Одрезати једноме главу и пришити је другоме. Ту и тамо заменити ноге, руке… Добри су то људи, зашто се разбацивати?

 

***

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељка Марија Сител – реците, зар вам све ово није досадило?

– Досадило – поштено признаде Владимир Владимирович. – Може кафица?

 

***

Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.

– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељ Кирил Клејменов – зашто ми Кини продајемо струју тако јефтино? Зашто својима продајемо два пута скупље?

– Зато што је у Кини више људи – одговори Владимир Владимирович. – А код нас мање. Разумете?

– Не разумем – рече ТВ водитељ.

– Ето видите – рече Владимир Владимирович. – Не разуме, а ту ми навалио…

 

***

Телефонирао једном Владимир Владимирович Председнику Руске Федерације Дмитрију Анатољевичу Медведеву.

– Слушај, братело – рече Владимир Владимирович. – Шта радиш?

– Гледам „Доктора Хауса“ – одговори Дмитриј Анатољевич. – Нова епизода.

– Како то? – није разумео Владимир Владимирович. – Па још није изашла!

– То за вас није изашла – одговори Председник. – А председницима приказују два дана раније.

– Тако, значи… – хладно рече Владимир Владимирович. – Па добро…

– Ма не брини – насмеја се Дмитриј Анатољевич. – Нисам ја крив што сам сад Председник… Долази, погледаћемо заједно. Само што сам укључио. Ево, тек почиње. Неки Грузин вози санке…

– Не препричавај! – узвикну Владимир Владимирович. – Долазим!

– Чекам – одговори Председник и искључи везу.

Владимир Владимирович устаде од стола и притисну дугме да позове секретара.

 

Превео Желидраг Никчевић

vladimir.vladimirovich.ru

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.