„ИСКРА“ НА „ЗЛАТНОМ ПРСТЕНУ“ РУСИЈЕ (3): Васкрс Костромског кремља, покајање града Кострома на Волги

Богојављенски сабор у Костроми, фото Игор Алексејев

У Кострому, древни руски град, постојбину династије Романових, који се у Волги огледа од давне 1152. године стигли смо пред само вече док се велика река купала у стотина боја сунца на заласку. Волга је код Костроме огромна, широка бар километар, а мој пријатељ Димитриј Карабчуков, рођен тамо далеко на Бајкалу, близу Иркутска, каже да је то ништа.

– Да видиш тек Волгу низводно, ка великим градовима, тамо је широка као море – каже док смо прелазили једини мост преко Волге у Костроми.

Ујутру, Волга је осванула где модра, где боје јасиковог листа пред јесен, дувао је северац, таласи су ударали у обалу, а река је опет била и мирна и питома, топла, баш као мајка и мајчино крило.

Костромом већ шест месеци, видео сам још са моста преко Волге, доминира огроман кран, гради се велики Богојављенски сабор са звоником високим 64 метра који је све до 1934. године доминирао градом, док под њега комунисти нису ставили експлозив…

Кострома, ново зидање Богојављенског сабора, фото Зоран Шапоњић

– И, опет ће тај звоник доминирати градом – каже ми Димитриј.

У старом граду, у коме је и чувена руска светиња, Ипатијевски манастир, поново се граде цркве, на месту на коме су и биле, уствари, само се враћају кући.

– После револуције Костромски кремљ у коме су били Богојављенски и Успењски сабор прво је затворен, а онда и миниран… На месту светиња направљен је парк, а на месту на коме је био Успењски сабор направљен је подијум на игру… Испод подијума лежале су кости монаха, читаво гробље, револуционари играли на њиховим костима. Садашња обнова уствари је васкрс Костромског кремља и истовремено покајање града Костроме – прича Димитриј.

На старим сликама види се панорама Костроме на којој доминирају куполе два сабора и велики звоник. На тим сликама панорама града личи на таласе Волге, сада је на месту на коме су биле две цркве и звоник, велика празнина…

Из празнине, од новебра прошле године, управо на месту на коме је некад био, ничу полако зидине новог а старог Богојављенског сабора. Сада су високе 11 метара, када храм буде завршен, крст звоника биће на 64 метра и поново ће се видети из далека, са Волге, од Јарославља… Биће обновљен и поново подигнут и Успењски манастир и зидине око града, вратиће се Кострома себи…

Кострома, архитекта Алексеј Денисов, фото Зоран Шапоњјић

– Обратио сам се писмом нашем свјатјајшћем патријарху Кирилу, молио га да да благослов, да обновимо светињу Костромског кремља, два сабора, молио га да види каква је могућност да држава из својих фондова помогне оно што смо дужни да урадимо… Патријарх је писмо примио, а онда се обратио добротвору и мецени Виктору Ивановичу Тиришкину, над благотворитељ је позив прихватио, и, ево, ниче поново Богојављенски сабор, нићи ће и Успењски. Овај посао у Костроми образ је нашег покајања пред Богом – каже митрополит Костромски и Нерехти Ферапонт

– Када сам примио позив и молбу патријарха нисам ни тренутка имао дилему. Обнову Костромског кремља схватио сам и као дуг и као обавезу… Посебно због тога што је тамо постојбина Романових, наше царске императорске породице. И, ја ћу дати све од себе да Костромски кремљ буде обновљен да сине старим сјајем све уз Божје допуштење, јер, понављам то стално, не граде људи цркве, гради их Бог само људским рукама – каже Виктор Иванович Тиришкин.

– Оно што је основни задатак у Костроми, као што је то било и приликом обнове храма Христа Спаса у Москви на чему сам такође радио, као и на другим црквама које смо обнављали,  јесте да наша грађевина, да овај кремљ у Костроми 100 посто, колико год је то могуће буде исти као онај што је срушен.  Циљ је да, кад ово направимо, можемо слободно да кажемо –е, ево овако је Костромски кремљ изгледао пре 100 година, пре него што је срушен. Оно што је овде ново јесте модерна техника градње. Некад у звонику није било лифтова, сад ће бити. Изградићемо и подземни храм, у знак сећања на старе градитеље – речи су архитекте Алексеја Денисова, главног пројектанта обнове, који додаје да је задатак обнове Костромског кремља за њега исти, важан као задатак обнове храма Христа Спаса у Москви…

Архитекта Денисов и Тирискин фото Игор Алексејев

Обнова Костромског кремља, вероватно је највећи пројекат те врсте тренутно у Русији. План је да Кремљ буде изграђен до 2020. године и да га тада освети патријарх руски. На месту где је био Успењски сабор завршена су археолошка истраживања, поред костију монаха, испод манастира нађена су и кости – Викинга.

Евгениј Брежњев надзорник је радова на храму. Част му је каже да може да ради на тако великом пројекту, да сутра може својој деци и унуцима да каже – „ваш отац градио је ову светињу“.

– Питате ме како су стари градитељи подигли звоник висок 64 метра, када је то тешко и данас са свом новом технологијом и новим материјалима? Па – градили су уз Божију помоћ, као што и ми данас градимо с Божјом помоћи, другачије не може – каже Евгениј.

– Током обнове кремља, у два сабора, у ограду, капије, звоник, биће узидано 1,2 милиона цигли, уграђено много бетона, гвожђа… Овај храм неће моћи да сруши не време ни људи… Овде раде радници из овог краја, али и стручњаци из читаве Русије. Првобитни храм пројектовао је током 18. века Воротилов, човек из ових крајева, рођен у селу у близини Костроме – каже Антон Цихановски, инжињер на градилишту.

Кострома, митрополит Ферапонт

Николај Цихановски је главни оперативац обнове Костромског кремља, ради као економ епархије, по благослову митрополита Ферапонта.

Проблема има, каже, али, сви су они ситни, небитни, пролазни спрам глвног циља, а циљ је освећење завршеног манастира.

Кострома, овако је изгледао Костромски кремљ

– То ће бити најважнији догађај мог живота. Живим у селу у близини, тамо смо храм већ обновили, даће Бог обновићемо и овај. Радимо овде на основу великог споразума, договора нашег владике, добротвора Тиришкина и гувернера Костромске области  г. Сергеја Ситникова који је својим печатом потврдио и наш патријарх Кирил. Подршка локалних али и федералних власти је веома важна, локалне власти су на себе преузеле довођење инфраструктуре, воде, струје, гаса, помажу нам управе за културу, за имовину, за грађевинарство и то је веома важно – прича Николај.

Прошле зиме бетон су изливали и на минус 30 степени, радиће и ове, без прекида.

Волга код Костроме, фото Зоран Шапоњић

– Представник председника Путина за овај део Русије Беглов већ је био два пута код нас, видео је како радови напредују и не сумњамо да је  о томе известио председника. И подршка са те стране веома нам је важа – каже Николај Цихановски.

А у светој костромској земљи живи и док је Руса и Русије живеће легенда о чудотворној Феодоровској икони Божје матере. Њу је по тој легенди, 1239. године костромски кнез Василиј Квашња нашао близу реке Запрудни како виси на дрвету… Уз учешће свештеника, уз страхопоштавање, икона је пренесена у Успењски сабор у Кострому и ту је била све док светиња није срушена. А када Успењски сабор у Костроми васкрсне, када буде поново подигнут, чудотворна Феодоровска икона поново ће се вратити у свој дом из кога никада није ни одлазила.

Богојављенски сабор, фото Зоран Шапоњић

Зоран Шапоњић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.