„ИСКРА“ НА КРИМУ (5): Осам десантних похода баћушке Георгија Пољакова

Фото: З. Шапоњић

У рано августовско јутро официри Црноморске флоте пролазе улицама и трговима Севастопоља док одлазе на посао у неки од војних објеката широм полуострва.

У препознатљивим црним униформама, са белим морнарским официрским шапкама, поносни, затегнути. На згради Штаба Црноморске флоте је велика Руска застава.

Када се пре неколико година учинило да ће Руска флота отићи из Севастопоља, да је све изгубљено, и да је крај, војни свештеник, баћушка Георгиј Пољаков, старешина Никољског храма на Братском меморијалном гробљу, на северу Севастопоља рекао је:

-Русија никада неће отићи из Севастопоља!

-Е, мој баћушка, то су лепе речи. Само лепе речи. Ви причате, а ја имам податке, све је већ одлучено, за пола године ми одлазимо у Новоросијск – рекао је баћушки официр са којим је причао.

-Сад понекад видим тог официра у Севастопољу, очима га питам – „ко је био у праву“? Он ми исто тако очима и осмехом одговори – „ви баћушка, хвала богу, ја сам погрешио“ – каже баћушка.

Било би је и стид и срамота од костију десетина и десетина хиљада војника и морнара који су млади умрли да Севастопољ буде део Русије.

На Братском гробљу њихова жртва, тешка туга због прерано угашених младости и радост победе и васкрсења могу се држати у рукама.

Баћушка Георгиј познаје душу Црноморске флоте.