УЗ СРПСКЕ ЈУНАКЕ: Деда Ђорђе и са девет деценија чува Зејтинлик

ИСКРА на Фејсбуку

(Ђорђе Михајловић) Фото: intermagazin.rs

Војничко гробље Зејтинлик у Солуну годишње посети око 350 хиљада посетилаца од којих је највећи број из Србије и то је зато што је сећање на хероје Првог светског рата постало део традиције српског народа.

Овако, деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић говори за Танјуг нескривајући понос, чињеницом да је и он постао део историје како Србије, тако и Грчке у којој је и рођен.

„Српско гробље има највише посетилаца“, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници.

Док, каже, у српској војсци, били су напомиње, „наши“ људи.

„Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза, више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира…“, објашњава времешни старац.

Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина…

Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.

На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Првог рата.

„Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака“, објашњава „ученик“.

Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик „живи“ и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.

На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке, стари чувар, деда Ђорђе.

Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже, није због болести месецима ни ракију окусио.

И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају „јавни час сећања“, да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.

„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима“, поносно истиче деда Ђорђе.

Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља, деда Ђорђе, савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.

„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба“, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.

И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.

Сећа се времена када је почео дужност 1960.године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји 1,5 милиона.

Гробље је, објашњава , било на периферији, а данас су га окружиле нове грађавине, и сада је гробље практично, каже, у центру.

Јавни час сећања слушали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије као и представници различитих делегација из наше и других земаља.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.