СУЂЕЊЕ САКИБУ МАХМУЉИНУ: Свједочења о страшним тортурама у муџахединском логору

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Свједок Тужилаштва БиХ Миодраг Самац данас је пред Судом БиХ потврдио да су српски војници, које су заробили припадници јединице „Ел муџахедин“ на возућком ратишту 1995. године, били изложени страшним психофизичким тортурама у камповима у мјестима Ливада и Гостовићи.

У наставку суђења некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Самац је рекао да је са још тројицом сабораца Прњаворске лаке бригаде Војске Републике Српске, заробљен 21. јула 1995. године, након пада коте 552.

„Када је пала линија, нас четворица смо се повлачили кроз шуму. На нас су пуцали и мегафоном звали да се предамо. Одлучили смо да се предамо, јер смо мислили да је ријеч о Армији БиХ, а када смо то учинили, видјели смо тамнопуте људе који су говорили непознатим језиком, носили мараме и били шаренолико обучени“, испричао је Самац.

Свједок је испричао да су Винка Аксентијевића одвојили из групе да би остале српске војнике звао да се предају, а њих тројицу, жицом везаних руку, одвели у једну кућу у Ливадама у којој су затекли везане Игора Гуљеватија, Велибора Драгичевића и Крстана Маринковића.

Самац је свједочио о страшним тортурама кроз које су прошли током заточеништва, наводећи како их је тукао ко је и како хтио, па чак и жене које су их ударале приткама.

„Везали су нам руке и ноге за врат преко коца жицом и ланцима, премлаћивали чиме су стигли по цијелом тијелу, употребљавали електрошокове и снимали како говоримо да су нас заробиле јединице `Ел муџахедин`. Највише су претукли Украјинца Игора Гуљеватија, јер су мислили да је руски добровољац“, рекао је Самац.

Он је потврдио да је и Винко Аксентијевић, који је касније доведен и потом скочио кроз прозор, такође био претучен, те навео да су им тројица млађих људи ножем „сјецкали и боцкали уши“.

Након два дана у Ливадама, Самац каже да су превезени у камп у Гостовићима гдје им је, по доласку, извјесни Емир дао да једу рижу и тренерке да обуку, након чега су одведени у приземље једне спаљене куће гдје су им ланцима везали ноге.

„Некад су нас изводили на игралиште гдје су нас војници, уз повике `Алах уекбер`, пљували и тукли. Тукли су нас и навече, газили ногама, ударали штакама по цијелом тијелу, а ми нисмо смјели гласа пустити. Тјерали су нас да љубимо одсјечену главу Гојка Вујичића, коју су објесили на куку за месо изнад врата да је гледамо“, испричао је Самац.

Свједок је рекао да их током повременог доласка Емира у камп, за којег претпоставља да је имао неки чин, нико није тукао.

Потврдио је да су у кампу били до 23. августа 1995. године када су их, након више покушаја, преузели припадници такозване Армије БиХ и пребацили у Казнено-поправни завод Зеница.

Свједок каже да је тамо дао изјаву неком инспектору, који му је рекао да не спомиње муџахедине и да су лоше поступали према њима.

Самац је потврдио да је потписао дату изјаву иако је није прочитао.

Други свједок Велибор Тошић испричао је да је 21. јула 1995. заробљен заједно са Крстаном Маринковићем и Петком Маринићем, те да су одведени у кућу у Ливадама гдје су затекли раније заробљене српске војнике, а потом доведени Винко Аксентић, Горан Стокановић и Миодраг Самац.

„Било нас је 12. У Ливадама смо били до 23. јула, када су нам везали руке и ноге, ставили повез преко очију и одвели у село Гостовиће. Смјестили су нас у неку спаљену кућу, око које су били бијели шатори, након чега су нас везали. Извели су нас након три дана, а Гојко Вујичић је почео да псује и они су га убили из пушке и одсјекли му главу коју смо ми морали пољубити“, свједочио је Тошић.

Свједок Тошић каже да су након мјесец дана проведених у овом кампу, гдје су прошли страшне тортуре, пребачени у Казнено-поправни завод Зеница.

Махмуљина оптужница терети за злочин над ратним заробљеницима, рањеницима и српским цивилима, јер у својству команданта Трећег корпуса, у чијем саставу је дјеловао и одред „Ел муџахедин“, у току 1995. године, док је трајала војна операција на ширем подручју Завидовића и Возуће, није ништа предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и цивилима српске националности на том подручју.

Суђење ће бити настављено 13. јула.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.