„СУДИ ПРАВО“: Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Током великог истраживања за књигу „Гвоздени пук“, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних.

Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ, недуго након што је он 1912. ослобођен од османске власти, а пре него што су 1913. дотадашњи савезници, Бугари, отпочели Други балкански рат. У ослобађању Битоља учествовали су и војници Гвозденог пука, мобилисани у Прокупљу, а сви родом из тог, Топличког краја.
Причу преносимо из тадашње штампе, не мењајући јој ни реч:

„Пре неки дан уђе у канцеларију председника битољске општине један омален, средњовечни човек. Одело му било пола сељачко. Око, и покрети, одавали су нашег паланчанина. Приђе право председникову столу и рече:

„Добар дан, господине председниче! Дошао сам само да те видим и да ти честитам нову општину. Да Бог да сретно било! Само те једно молим: Суди право! Буди, молим те, правичан и благ према Турцима. И они су наша браћа. Бог је хтео да их потучемо, па баш зато треба да будемо благи наспрам њих.“

Председник га понуди да седне.

„Немам кад. Јуче сам дошао из Прокупља да видим свога сина. ХВала Богу, нашао сам га здрава и жива. Оставио сам му пара, а сутра се враћам натраг. И ми смо до скора били под Турцима. Памтим као данас, кад смо се ослободили. Каква је то разлика! Онда је било три брата, имали смо имања у вредности од десетак хиљада динара. Данас ја сам стојим на 100.000 динара. Благословена је земља Србија! Ту се добро ради! Истина, пореза је велика, али се добро и зарађује. Мили се човеку живети. И код вас ће тако бити. Па, какав је овај ваш Битољ? После Беграда биће најлепша варош!“

Председник га опет понуди да седне, али овај живахни човек поново одби.

„Немам кад. Видео сам ђенерала; био сам код г. начелника, па сам дошао и тебе да видим. То ми је доста, сад сам задовољан. Честитам ти још једном нову дужност и нову општину. Збогом!“

Пође вратима и кад би на прагу, окрену се још једном.

„Само суди право, председниче, буди једнак према свима!“

Одборник Кирјако, Грк по народности, који се задесио код председника, засузи и потресно рече:

„Како су добри људи ови Срби!“

Може бити да смо стварно били добри људи. А да ли ћемо бити, то зависи од нас. Ако бисмо свe сматрали браћом, па и непријатеља, а на свему се и увек, као овај чича, захваљивали Богу, ако бисмо увек стремили правди, а волели да поштено радимо, ако бисмо се према губљењу времена на испразне ствари увек односили са „Немам кад!“, онда би се могло рећи да смо умели да тумачимо путоказе славних предака.

Сећање баш на те претке настављамо да чувамо на www.gvozdenipuk.rs Prokuplje 1395.

in4s.net, Фејсбук страница Историја Срба

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.