НИСУ ИЗГУБИЛИ СВОЈ ИДЕНТИТЕТ: „Крајишници постали снага Србије“

ИСКРА на Фејсбуку

Београд: Промоција Зборника о рату у Хрватској Фото: СРНА

Срби из Крајине, који су се суочили поразом и неправдом, нису изгубили свој идентитет, већ су постали снага Србије и њен покретач, закључено је синоћ у Београду на промоцији 13. Зборника радова „Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године“.

Историчар Чедомир Антић рекао је да Србима који данас обиљежавају Дан сјећања на 2.000 убијених сународника, махом цивила и 200.000 протјераних у „Олуји“ 1995. године није свеједно што Хрвати тај догађај славе све велелепније и луђе, али морају знати да је то одраз незадовољства, много дубљег и старијег од те хрватске војно-полицијске акције, а које је опет усмјерено према оно мало Срба што их је остало у Хрватској.

Он је навео да је у Хрватској регистровано три пута више инцидената према Србима него на Косову и Метохији, прошле године је 67.000 Срба изгубило право гласа, а ових дана су предузели и економске мјере према Србији.

– Њихово незадовољство је много дубље и много старије од „Олује“. „Ми сад тугујемо за нашом земљом, а они славе пусту земљу. Шта су онда добили?“ – упитао је Антић, који је и аутор једног текста објављеног у Зборнику.

Он је поручио да Крајишници треба да наставе борбу за свој идентитет и никада не одустану од борбе за оно што Крајина значи.

– При томе се морају водити тиме да отаџбина није земља, већ мисао и вјера, а она не умире – поручио је Антић, констатујући да је Србија добила доласком Крајишника, који су се интегрисали у друштво.

Историчар Предраг Марковић рекао је да су за Србију Крајишници „чист добитак“ за који Србија још није урадила довољно.

– Стога се и десило да иза Зборника, који је вечерас промовисан и чији збир већ чини малу енциклопедију, стоји група ентузијаста, а не држава. Међутим, то што су овдје вечерас само осједиле главе није ни важно, јер њихови млади обнављају Србију, а свјесни су свог идентитета – истакао је Марковић.

Он је истакао да само општине у Србији у које су дошли Крајишници биљеже демографски раст.

Марковић је указао на потребу чувања сјећање на Крајину у Србији на све могуће начине – да улице, насеља у Новом Саду и Београду у којима претежно живе Срби из Крајине добију имена знаменитих Крајишника.

– Не заборавимо да је наш крајишки народ дао три највећа Србина – нагласио је Марковић.

Историчар Милан Гулић оцијенио је да Зборник „Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године“ представља значајан прилог и камен у чувању сјећања на присуство Срба у Хрватској кроз вијекове.

– Према попису из 2011. године, у Хрватској је живјело око четири одсто Срба. Овај зборник, који се углавном бави културном заоставштином Срба у Хрватској, говори колико их је било и шта су створили кроз вијекове – рекао је Гулић.

Предсједник Удружења Срба из Хрватске, које је издавач Зборника, Милојко Будимир рекао је да тематски радови у Зборнику представљају доказ више да Срби Крајине нису своју земљу донијели на опанцима, већ су на том простору присутни 13 вијекова.

Он је нагласио да ће Срби и у Србији и Републици Српској сутра достојанствено обиљежити Дан сјећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја“ као што чине годинама уназад.

– Ми тугујемо, а они славе. То је њихово, а наше је да се сјећамо и чувамо од заборава – поручио је Будимир.

Акција „Олуја“ представља највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата, јер никада у историји Европе за тако кратко вријеме, од 4. до 7. августа 1995. године, није протјеран тако велики број људи.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.