МАСАКР: 25 година од свирепог убиства српских територијалаца на Миљевачком платоу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила.

Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут.

Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала 21 тијело, спаковано у 20 врећа.

Међу костима из врећа потпуно је недостајало осам лобања. Неколико очуванијих имале су тешке фрактуре крова лобање, док су остале биле дијелом здробљене а дијелом су имале само фрагменте костију што је увелико отежало идентификацију.

Од пронађених остатака 40 убијених, идентификовано је и сахрањено 28 у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Седамнаест преживјелих заробљеника су, након тортура у затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права, нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је, у септембру 2014. године, прогласио кривим командира Војне полиције Шибеник Анту Бапца и припадника те полиције Мишу Јаковљевића, јер су 23. јуна 1992. године убили ратног заробљеника Мирослава Суботића, док је са осталим заробљеним Србима сакупљао тијела претходно убијених сабораца.

Овај предмет се, по жалби оптужених који су осуђени на три године и осам мјесеци, односно три године затвора од новембра 2014. године, налази пред Врховним судом Хрватске, а они коначну одлуку чекају на слободи.

Злочин на Миљевачком платоу починиоци су снимили на видео-траци, која се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео-клубовима широм Европе.

Парастос поводом 25 година од убиства 40 Срба на Миљевачком платоу код Дрниша

Парастос поводом 25 година од убиства 40 Срба на Миљевачком платоу код Дрниша данас ће бити служен у Цркви Светог Марка у Београду, најавило је Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“.

Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, чланови породица и присутни грађани положиће у Ташмајданском парку вијенце на Споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих година 20. вијека.

Двадесет првог јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Унпрофора.

У том нападу хрватске војске убијено је 40 Срба, а неколико њих је рањено и заробљено.

Тијела погинулих су масакрирана, бачена у крашку јаму и затрпана смећем.

Посмртни остаци су ексхумирани два мјесеца касније, али због тешког стања у коме су се налазили, њих дванаесторо није идентификовано, а сви заједно су и даље сахрањени у заједничкој гробници на гробљу у Книну.

СРНА, РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.