ЛИНТА: Хрвати и даље отимају српске обичаје

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је класичном отимачином то што Хрвати присвајају српске обичаје и нагласио да чувена Сињска алка и ојкање нису једини српски обичаји које су Хрвати присвојили и намјеравају да представе као своје нематеријално културно насљеђе.

Линта је подсјетио да су ојкача и Сињска алка 2010. године уписане у Унескове регистре свјетског нематеријалног културног насљеђа као хрватски обичаји, иако је заправо ријеч о српским.

Он подсјећа да пјесник Ненад Грујичић, аутор антологије „Ојкача“ тврди да је ојкача један од аутентичних елемената културе крајишких Срба.

„Као један од доказа Грујичић наводи да је далеке 1899. године научник свјетског гласа Људевит Куба у Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Словена записао да је овај начин пјевања раширен по цијелој Далмацији, али да је посебно омиљен у православним крајевима, те да се у Хрватској може наћи само код православаца избјеглих из Босне или Србије“, рекао је Линта за „Блиц“ који се у данашњем броју бави темом шта је српско, а шта хрватско.

Он је нагласио и да је Сињска алка српска витешка игра која се одржава у првој седмици августа у Сињу у знак сјећања на побједу над турским освајачима 14. августа 1715. године.

„На тај дан је 700 српских војника из Сиња успјело одбити навалу војске турског сераскера Мехмед-паше-Челића, а у част величанствене побједе над Турцима Сињани сваке године традиционално одржавају витешки турнир познат као Сињска алка. Тада у том дијелу Далмације није било Хрвата“, истакао је Линта.

Он је подсјетио да су на Унескову листу као хрватско нематеријално насљеђе уврштена и народна кола динарских Срба „Бећарац“ и „Врличко нијемо“.

Линта је упозорио да се покушај отимачине српских обичаја наставља и указао да је Драган Павловић – харамбаша српског друштва „Чувари Христовог гроба“ из Врлике добио понуду из Загреба да и ова православна традиција буде при Унеску уписана као хрватски народни обичај.

„Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свијету забиљежен само у Јерусалиму и Врлици, малом мјесту у сјеверној Далмацији. Обичај постоји најмање 400 година. Чувари ступају у цркву, обучени су у народну ношњу Врлике и још девет српских села, предвођени харамбашом, гдје двојица чувара заузимају мјесто сјеверно и јужно од Христовог гроба и гледају Свету плаштеницу“, појаснио је Линта.

Он је рекао да овај обичај може остати српски јер је Друштво при Етнографском музеју Србије регистровало и заштитило обичај и традицију као српско национално насљеђе.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.