ЛАЛОВИЋ: Пофалићи – прво етничко чишћење

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС/СРНА

Аутор документарног филма „Пофалићи“ Сњежан Лаловић рекао је данас у Београду да је, с обзиром на то да је Сарајлија који је изашао из свог града под силом, осјећао дуг да направи причу о судбинама људи који су настрадали током маја 1992. године у сарајевском насељу Пофалићи, гдје се десило прво етничко чишћење у једном граду током рата у БиХ.

„То је само једна у низу трагедија која је задесила Србе у том трагичном рату који је задесио све. Пофалићи су сарајевско насеље које је страдало 16. маја 1992. године. Страдао је српски дио насеља и то је прво етничко чишћење у једном граду током рата у БиХ“, истакао је Лаловић.

На конференцији за новинаре организованој поводом најаве београдске премијере његовог филма „Пофалићи“, Лаловић је подсјетио да су Срби били већински дио становништва у насељу Пофалићи, а да сада тамо живе неки други људи.

„Тога дана, 16. маја 1992. године, десио се масакр над српским становништвом, јер је то насеље проглашено за велико четничко упориште“, рекао је Лаловић.

Он је истакао да данас постоје веома опречне изјаве о томе колико је људи страдало у тој акцији, да се говори и о стотинама несталих и убијених, те да је он дошао до званичног податка да је тог дана убијено 64 људи.

„Нисам сигуран да је то тачан податак. Има породица за којима се није дуго трагало с обзиром на то да су се потпуно затрле, јер нису имали више својих насљедника. Такође, има породица које још трагају за својим убијеним члановима, који су стријељани послије акције. Они су остали у својим кућама мислећи да им се ништа неће догодити, а послије су убијани“, навео је Лаловић.

Он је нагласио да постоје и убијени чији су посмртни остаци премјештани на друге локације, због чега им се изгубио сваки траг, односно немају свог гроба.

Лаловић је рекао да му је за филм било тешко да нађе саговорнике, јер они који то причају након 25 година, готово да причају као да дају извјештаје, односно емоције се врло тешко буде, осим код оних људи који су изгубили своје најмилије.

Он је додао да су Пофалићи искоришћени и негативно у медијском смислу против Срба, јер када су муслиманске јединице напале то насеље са три стране, Срби су бјежали кроз шуму и требала им је одступница, а тада је пала наредба да се гранатира то насеље.

„/Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске/ генерал Ратко Младић наредио је да се отвори артиљеријска паљба, рекавши да тамо више нема Срба, што је касније извучено из контекста. Он није наредио гранатирање Пофалића зато што су тамо муслимани, него зато што су они надирали ка тим збјеговима који су ишли према Вогошћи и Илиџи“, појаснио је Лаловић.

Он је додао да је имао веома мало архивског материјала, те да је из Пофалића прије десетак година могло доста тога да се нађе на „Јутјубу“, када се муслиманска страна хвалила том акцијом, али да су онда сви избрисани, јер сви они који су се хвалили својим успјесима, касније су се уплашили да не би били процесуирани.

Лаловић је рекао да је остао само један фељтон, који је објавило сарајевско „Ослобођење“, где се таксативно говори о томе ко је наређивао и ко је учествовао у акцији, те зашто су они у ствари одлучили то да ураде.

Београдска публика сутра у 18.00 часова, у Југословенској кинотеци имаће прилику да премијерно погледа филм „Пофалићи“, који је сниман у продукцији Удружења филмских стваралаца „Византија“ са Пала.

РТРС, Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.