ЈЕРМЕНИМА СУ ОДУЗЕЛИ АРАРАТ, СРБИМА КОСОВО: Сјећање на геноцид ујединило Јермене, Русе и Србе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: in4s.net

Фото: in4s.net

У цркви Свете Варваре у Горњој Сутвари и Михољској Превлаци данас је поменом обиљежена 101 година од геноцида над Јерменима у Отоманској империји. Поред представника Јерменске зајендице у Црној Гори, помену су присуствовали представници руског Балканског међународног центра, Демократске српске странке и бројни вјерници. Након помена Јерменска заједница у каноници је приредила трпезу љубави, на којој су служена јерменска национална јела. Јермени су у у грбаљском православном храму исписали свијећама бројеве 1915 и 101 у знак сјећања на годишњицу геноцида. Помен су служили грбаљски пароси Јован Рајак и Миајло Бацковић.

У својој бесједи, Миајло Бацковић је повезао судбину Јермена у Првом и Срба у Другом Свјетском рату. Он је истакао да су Јермени у својој историји имају сјећање над незапамћен геноцид у Турској, а Срби имају живо сјећање на Јасеновац.

„Хрвати и Турци умањују број жртава. Јерменима су одузели свету планину Арарат, а Србима свето Косово. И дан данас понавља се Нагорни Карабах, покушавају да угрозе нашу браћу Јермене преко Азербејџана. То не ради народ Азербејџана, већ Турци својим силом и оружјем. Прогон је прогон. Само мијења своје облике и своје оружје. Увијек ће Јермени сметати Турцима и увијек ће Срби у Хрватској сметати неким Хрватима. Сви Турци не мрзе све Јермени нити сви Хрвати мрзе све Србе, али нажалост послије толико година показало се да страдају Јермени и Срби, њихови домови, њихово имања и највише од свега њихово име. Није чудо што су наша браћа Јермени данас са нама као и сваке године. Они састрадавају са Христом као и ми. На истом смо крсту и на истом страдању“, истакао је Бацковић. Он је позвао на покајање Србе и Јермене. „Само онда кад буде опште покајање и јерменског и српског народа тада ћемо се вратити на наше Арарате и на наше Косово“, поручио је горњогрбаљски парох.

Гурген Закојан из Заједнице Јермена у Црној Гори каже да Јермени сваке године поменом у православним храмовима у Боки обиљежавају годишњицу геноцида свог народа у Отоманској империји 1915. године.

„1,5 милион наших сународника је тада страдало. Страдали су мушкарци, жене и дјеца. Ми се данас сјећамо и опомињемо на тај дан иако званична Турска негира да се то догодило“, каже Закојан додајући да у Црној Гори данас живи око 60 јерменских породица.

„Зато што нaс има мало, у заједници немамо предсједника. Одлучили смо да сви будемо први међу једнакима“, објашњава Закојан.

„На данашњи дан увијек позивамо на мир у свијету и прекид непријатељства међу народима. Нека наша браћа и сестре који су погинули прије 101 годину почивају у Царству небеском“, поручио је један од чланова јерменске заједнице, Артур Анесјан.

Предсједник Балканског центра међународне сарадње Виктор Колбановски јерменској заједници и грађанима Боке пренио је ријечи подршке партије „Јединствена Русија“ и Руске федерације.

„Постоји велики осјећај љубави међу нашим братским народима, Јерменима, српском народу у Црној Гори, Србима на Косову и Метохији, народу Сирије и другим народима који се боре за своју слободу и достојанство. Наша данашњи скуп је можда мали, али је свет јер се приређује у Грбљу, постојбини Светог Цара Лазара, оснивача небеске Србије. У вријеме вашег Косовског боја догодила се наша Куликовска битка са Светим Димитријем Донским са благословом Светог Сергеја Радоњешког. Можда смо мали, али заједничким снагама настављамо нашу вјековну борбу“, истакао је Колбановски.

Јерменску заједницу на помену у Грбљу поздравили су предсједница ДСС, Драгица Перовић, предсједник црквене општине Грбаљ Пеко Мазарак и предсједник тиватског ДСС, Дејан Рисанчић.

Помен поводом 101. годишњице геноцида над Јерменина јуче је приређен и у манастиру Михољска Превлака.

„Сваке године 24.априла организујемо помен жртвама геноцида Јермена у Отоманској империји. Захваљујемо се пријатељима из Црне Горе који се из године у годину сјећају тога дана. Имамо блиску историју обзиром да је и Црна Гора пет вјекова била под турском окупацијом. Драго нам је због подршке православних хришћана из Црне Горе. Подсјећам да су Јермени једни од најстаријих хришћанских народа. Примили смо хришћанство 301. године н.е. Морамо то да памтимо и његујемо хришћанску традицију, како се трагедија попут геноцида 1915. године не би десила нигдје у свијету“, рекла је предсједница удружења Јермена „Ани“, Ана Стивелбан Петросан. Она је како истиче потомак јерменског ратника који је са 300 сабораца дошао да помогне Црној Гори у Балканским ратовима. „Ваша историја доста личи на јерменску. Као и однос према породици, цркви, традицији. Ту је и ваша музика. У свему има сличности“, рекла је Петросан.

Поводом 101 годишњице страдања Јермена, у манастиру Михољска Превлака предавање је одржао криминолог Светислав Лутовац.

„У периоду од 1894. године до 1896. године Јермени су већ преживјели један егзодус од султана Абдула Хамида Другог. Претпоставља се да је тада страдало 300.000 до 400.000 Јермена. Почетком 20. вијека, током Првог свјетског рата у Турској власт преузимају младомуслимани. Тада се десила једна игра савезника који су покушали да Русију у рату разбију на више фронтова. Турска власт је намјеравала да Јермене који су подржавали хришћане и Русију допортују према Сирији и Месопотамији. На лицу мјеста су хапсили и убијали мушкарце, а жену, дјецу и старце су депортовали. Турци то зову „депортацијом“, међутим ријеч је о страшном геноциду, јер је у периоду од 1915. до 1923. године, убијено преко 1,5 Јермена“, објашњава Лутовац.

Помену Јерменима на Михољској Превлаци присуствовало је и десетак бајкера из Херцег Новог, чланова клуба „Вукови“.

in4s.net

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.