ГУЈОН: Црна Гора се обрукала признањем Косова

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Срби на Косову и Метохији живе у изузетно тешким условима, поред непостојања елементарних услова за живот присутан је и страх од поновног прогона, казао је оснивач организације “Солиданост за Косово” Aрно Гујон, који годинама уназад обилази и помаже српске породице на том подручју.

Он је, у интервјуу за “Слободу”, оцијенио да је отцјепљење те српске покрајине било у интересу Сједињених Америчких Држава, а да тренутно не постоји заинтересованост међународне јавности за проблеме с којима се Срби суочавају.

Додаје да је признање Косова* од стране црногорских власти био чин који нијесу очекивали од пријатељске земље.

У Србији, али и Црној Гори сте препознати као неко ко несебично пружа помоћ угроженим српским породицама на Космету. Шта Вас је највише мотивисало на такав подухват?

У мојој породици увијек смо се осјећали блиско са Србијом и Србима иако их нисмо познавали, али и због историјских веза које постоје између наша два народа. Током НАТО бомбардовања разговарали смо о Србији, онда током погрома над Србима у марту 2004. године. Били смо затечени што смо дозволили да се такво нешто дешава почетком 21. вијека у срцу Европе. Ја сам тада имао 19 година и одлучио сам заједно са својим братом да оснујем организацију “Солидарност за Косово” како бисмо помогли жртвама погрома.

Како коментаришете то што је земља из које долазите признала независност Косова и Метохије?

Висока политика и Француска дипломатија је, нажалост, сматрала да је то исправно, али ми нијесмо представници те дипломатије. Сматрамо да постоји и народна дипломатија и ми, који је представљамо, трудимо се да на ствари не гледамо дипломатски, већ људски, и да урадимо све што можемо да помогнемо Србима на Косову и Метохији. Надамо се да ће и наша држава урадити више по том питању.

С друге стране, и Црна Гора, која је донедавно била у државној заједници са Србијом, признала је отцјепљење те српске територије. Како Ви на то гледате?

Оно што сам чуо од Срба на Космету, поводом признања Косова* од стране Француске и Црне Горе, јесте да их није бољело када су то урадили Американци и Њемци, али да вашу земљу, па чак и Француску због тих историјских веза, сматрају пријатељским земљама, те да су очекивали већу моралну подршку с обзиром на ситуацију.

Како Ви видите рјешење проблематике угрожености Срба на Косову и Метохији?

Нажалост, не постоји магично рјешење, али свакако да, када би се свијет више заинтересовао за питање Космета, онда би се ствари побољшале. Међународна заједница је мислила да је завршила са том причом и да је све у реду. О томе више нико и не прича на Западу, тешко је наћи неку информацију у медијима. Иако нема рата, ситуација је доста компликована и требало би да нађемо неко рјешење, а да бисмо дошли до њега мора постојати заинтересованост међународне јавности.

Један од начина је да се медији поново позабаве тим питањем и то је разлог зашто ми, поред хуманитарне помоћи, шаљемо и извјештаје о ситуацији у енклавама.

Зашто су западне силе толико негативно настројене по питању Срба на Косову и Метохији у односу на албанско становништво, које је привилеговано на том подручју?

Мислим да није ствар љубави према Албанцима ни мржње према Србима, већ да је посриједи чисти интерес. Америка је сматрала да је у њеном политичком и геополитичком интересу да се бомбардује Југославија, да се направи независно Косово* и они гурају ту причу од 1999. године.

Какав је тренутни однос Француске према питању Косова*?

Француска има преча питања и на унутрашњем, а и на спољнополитичком плану. То су друга питања – прије свега Африка. Балкан није на врху приоритета Француске, тако да не постоји нека већа заинтересованост за ту проблематику.

Срби на Космету живе у страху

Са чим се све Срби суочавају на Косову и Метохији?

Срби на Косову и Метохији живе веома тешко због недостатка ствари које нам се чине основним за 21. вијек. У неким селима и енклавама људи немају воде у кућама, школе немају тоалете. Недостатак слободе, немогућност запослења, дискриминација, несигурност опстанка на својој земљи – страх да ће неко опет хтјети да их протјера.

in4s.net, Драгана Лалевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.