ДОЊА ГРАДИНА: Сјећање на жртве логора Јасеновац

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Владе Србије и Републике Српске организоваће данас централну манифестацију у Спомен-подручју „Доња Градина“ поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац.

Премијер Србије Александар Вучић и предсједник Републике Српске Милорад Додик обратиће се комеморативном скупу.

Програмом и протоколом манифестације до 19.00 часова планирано је окупљање посјетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код „Тополе ужаса“ у Спомен-подручју „Доња Градина“.

На овом мјесту ће у 20.00 часова професор Горан Латиновић са бањалучког Филозофског факултета одржати час историје, а у културно-умјетничком програму учествоваће Српско-пјевачко друштво „Јединство“ из Бањалуке, те глумци Горан Јокић и Тихомир Станић.

Након тога, учесницима централне манифестације обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима обратиће се Вучић и Додик.

Паљењем свијећа жртвама злогласног јасеновачког логора у 21.10 часова завршиће се манифестација у Доњој Градини.

Комеморацији ће присуствовати представници Владе Србије и Републике Српске, Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије и Републике Српске, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак,
представници Српске православне цркве, делегација Покрајинске владе Војводине, Савеза јеврејских општина, ромске националне мањине, бројна удружења и грађани.

Општина Козарска Дубица обезбиједила је бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину. Из Општинске управе саопштено је да ће два аутобуса кренути испред Спортске дворане у 18.00 часова.

Поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац, у Храму Светог Христа Спаситеља у Бањалуци данас ће бити служена Света литургија.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије. Према процјенама стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је око 700.000 људи, највише Срба, Јевреја и Рома.

Систем концентрационих логора са средиштем у Јасеновцу, основан 21. августа 1941. године, сматра се мјестом најмонструознијег убиства више стотина хиљада људи, међу којима и 19.544 дјеце млађе од четрнаест година.

Логор у Јасеновцу налазио се на површини од око 210 километара квадратних дуж лијеве обале Саве, на потезу од Старе Градишке на истоку до села Крапље на западу, као и од Струга на сјеверу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.

Након више неуспјешних покушаја пробоја из логора, преостали логораши су 22. априла учинили још један напад који је донио слободу мањем броју њих. Већи број је страдао у борбама са логорским чуварима.

Логор у Старој Градишки, дио јасеновачког комплекса, ослобођен је 23. априла 1945. године, а трупе југословенске Друге армије ушле су у напуштени логор Јасеновац 2. маја исте године.

Прије него што су напустили логор у Јасеновцу, усташе су ликвидирале све преостале заточенике, девастирале дио грађевина и покушале да униште трагове својих злочина.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.