ДОБРО УТАБАНИМ ПУТЕМ: Стоји ли ЦИА иза конфликта у Македонији

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик,Flickr/ Andrzej Wójtowicz

У Македонији, где већ месецима траје постизборна агонија, постоји потенцијал да дође до инцидента међу припадницима супротстављених табора, али и опасност да се десе организовани напади какав је био онај у Куманову маја 2015, упозорава у емисији „Спутњик интервју” македонски аналитичар Цветин Ћилиманов.

Има назнака, каже, да СДСМ планира да организује протесте како би можда дошло до сукоба са онима који подржавају ВМРО–ДПМНЕ, при чему би покушали да укључе Албанце да би протести били масовнији.

Ћилиманов подсећа да је група која је напала Куманово у току судског процеса рекла да је њихов план био да прате трајекторију Ослободилачке народне армије, групе из 2001. која је напала Македонију а која је је после тога постала политички фактор.

„То је пут који је добро утабан за албанске амбициозне герилце са Косова или у Македонији и није изван памети да би неки од њих то покушали“, наводи Ћилиманов.

Међутим, не верује да би амерички председник Доналд Трамп подржао опцију која подразумева сукобе и истиче да то потенцијално авантуристички расположене Албанце тера да размисле.

Коментаришући медијске наводе да је ЦИА упозорила на могућност избијања ширег сукоба на Балкану чији би окидач била Македонија, Александар Раковић са Института за новију историју Србије подсећа даје управо ЦИА створила ОВК „у било којој метаморфози те терористичке секте“.

„Ако они кажу да ће доћи до конфликта, они могу стајати иза тих конфликата. Трамп може покушати да води другачију политику, али ЦИА неће. Он није успео да успостави контролу над ЦИА. Није успоставио добру контролу ни над амбасадором САД у Скопљу где се и даље много штошта догађа по инерцији“, примећује Раковић.

С друге стране, наглашава он, Русија би морала много више да се удуби у проблем балканских идентитета и сценарија који могу да се догоде.

„Плашим се да ће Русија као у Црној Гори да се ограничи ратом саопштењима, што није довољно. Кад имате машинерију као што је ЦИА и МИ-6 — а иза ових догађаја у Македонији стоји и те како МИ-6 — мора да постоји неки одговор, а Русија га нема у овом тренутку“, каже Раковић.

Кад је реч о могућност да ЕУ уведе санкције неким македонским званичницима због блокаде институција, о чему је писао немачки Шпигл поводом упорног одбијања председника Ђорђа Иванова да мандат дâ лидеру СДСМ-а Зорану Заеву због тога што сматра да дил Заева са албанским партијама угрожава суверенитет Македоније, Ћилиманов каже да је увођење санкција компликован процес.

„Не верујем да би то прошло јер постоје земље какве су Мађарска, Аустрија које су потпуно за конзервативну опцију у Македонији због политичких криза као и због страха од поновног отварања мигрантских токова. У овом тренутку то што ради ВМРО је потпуно у складу са Уставом и деловником Скупштине“, изричит је Ћилиманов.

Раковић додаје да није случајно и што је Стејт департмент најавио да ће са европским партнерима радити на томе да подстакну македонске политичаре да прекину опструкције државних институција. Став Брисела и Вашингтона ће бити јединствен, а најавио га је Брајан Хојт Ји, заменик помоћника америчког државног секретара задужен за регион. Он је, подсећа наш саговорник, пре месец дана у Загребу најавио да очекује формирање владе СДСМ-а и Албанаца како би било промењено име Македоније и дато ново да би Грчка подигла вето на улазак Македоније у НАТО.

„Црна Гора улази у НАТО као држава где већина становништва није за улазак у тај пакт, а Македонија ће бити друга држава која ће тако ући. Али у Македонији постоји двоструки однос према уласку у НАТО. Уколико се уђе под новим именом, онда су становници ’против‘ а уколико би се ушло под именом Македонија онда би били вероватно ’за‘“, каже Раковић.

Примећује да је Македонија урадила све да одобровољи Брисел и Вашингтон, а сада долази у ситуацију да се бори за свој интегритет и опстанак.

„Наши македонски пријатељи су погрешили кад су признали Косово, кад су гласали у Унеску за албанске сепаратисте, време је да исправимо грешке из прошлости“, апелује он.

Ћилиманов констатује да је баш због односа америчке администрације према Македонији пала подршка за чланство земље у НАТО, али додаје да би се са променом америчке политике и то могло променити.

На питање колико дуго Иванов може да одолева притиску и да законски одржава овакво стање, Ћилиманов објашњава да законски то може да се ради унедоглед јер Устав не каже шта преседник треба да уради после првог неуспелог покушаја формирања владе.

С друге стране, додаје, ако скупштина не може да изабере владу, треба одржати нове изборе на којима би македонски грађани који су гласали за социјалдемократе а нису знали да ће они после избора прихватити платформу из Тиране имати шансу да поново гласају — сада око тог пуног програма. Оцењује да би у том случају подршка социјалдемократама знатно пала код етничких Македонаца који су њихово главно гласачко тело.

Према његовом мишљењу, СДСМ и ВМРО–ДПМНЕ морају се договорити о новим изборима а албанске партије мораће да схвате да ово нигде не води и да се приближе ВМРО. Вероватно би, каже, за ово била потребна и нека одлука из Брисела и Вашингтона.

Информација да су Заев и лидер ДУИ Али Ахмети договорили да за председника парламента изаберу Талата Џаферија, за њега није нова. Сматра да то не би ништа променило, осим ако ове две партије не покушају да силом преузму скупштинску столицу а владу направе негде у парку или неком хотелу, у ком случају би ВМРО–ДПМНЕ сигурно реаговала.

Раковић указује на још један аспект македонске кризе — да је треба посматрати у ширем контексту гурања пројекта „Велике Албаније“.

Албанци су, каже, на корак од свог циља који је утврђен с једне стране „тиранском платформом“, с друге стране, изјавом Раме о уједињењу са Косовом.

Наши саговорници истичу да је тешко прогнозирати расплет македонске кризе.

„Очекујем да би избори свакако били део решења, да ли пре лета или на јесен, није сигурно, али на крају мора доћи до избора. Тражи се излазни сценарио за лидера социјалдемократа који је дао силна обећања а не може их остварити. Претпостављам да су сада главни разговори како да се изађе из ове ситуације а да превише људи не изгуби образ, пре свега оних који су у њега тако пуно инвестирали“, оцењује Ћилиманов.

По мишљењу Раковића, оваква ситуација која није баш срећна може потрајати, али боље је и овако него да се игра на карту која може довести до дестабилизације.

„СДСМ нема потенцијал за физички обрачун. Они који га имају су албански сепаратисти и они га могу искористити ако добију зелено светло из Вашингтона. Волео бих да га не добију, а такође бих волео да албански сепаратисти добију чврсту лекцију на нашем просторима јер ће се понашати још бруталније. Они на руку неће одговорити руком јер ће то сматрати слабошћу. Њима мора да постоји одговор који ће бити сила, а за сада не видим да је ико спреман да пружи такав одговор“, закључује Раковић, истичући на крају да би најбоље било да се решење нађе у троуглу Москва—Брисел—Вашингтон.

rs.sputniknews.com, Тања Трикић

Тагови: ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    SDSM nema potencijal za fizicki obracun, jer nemaju podrsku velike vecine Makedonaca, to je tacno, ali nemaju potencijal ni Albanci!
    Alji Ahmeti je izvizdan i kamenovan u Kumanovu pre par mececi, upravo od Albanaca, snimci postoje na Jutjubu. Albanci se boje sukoba, jer ih prema rezultatima izbora ima oko 15-17% u Makedoniji, a ne 25% kao sto tvrde. Plus, nemaju podrsku ni od koga. Sukobom bi izgubili sve! Jedinu pomoc mogu ocekivati sa Kosova, ali bi se tada sigurno umesali i Bugari, koji su prilikom Kumanovske teroristicke akcije odmah na granicu poslali tenkovski bataljon. Srbija je poslala zandarmeriju u Presevo sa Hamerima.
    „Kumanovo“ je bila proba da se vidi reakcija Bugarske i Srbije. Uprqvo zato ni Albanvi nemaju potencijal „sukoba“u Makedoniji.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.