ДАНАС ОПШТИ ИЗБОРИ: Народ кроји судбину Републике Српске

ИСКРА на Фејсбуку

Фото Новости, Б. М.

У БиХ се данас одржавају општи избори. Близу 3.350.000 гласача бираће три члана Председништва БиХ, председника Републике Српске, два потпредседника РС, посланике у Парламенту БиХ, Народној скупштини Републике Српске, Парламенту Федерације БиХ и посланике у десет кантона Федерације БиХ.

Чак 7.497 кандидата се надмеће за 518 функција, што је 15 пута више него што има места. За изборе је регистровано 128 политичких субјеката – 58 странака, 36 коалиција и 34 независна кандидата. За компензационе мандате на општим изборима достављене су 73 листе.

У Републици Српској је регистровано 1.262.408 бирача. Бирају се српски члан Председништва БиХ, председник Републике Српске, два потпредседника из редова бошњачког и хрватског народа, посланици за Народну скупштину и за Парламент БиХ.

Предизборна кампања је протекла у жестокој борби владајуће коалиције СНСД-ДНС-СП и опозиције окупљене у Савезу за победу, који чине СДС-ПДП-НДП. Ови избори су из оба табора окарактерисани као историјски за Републику Српску.

Главна предизборна борба водила се, према очекивању, између кандидата двају блокова за функције председника РС и српског члана Председништва БиХ. За место српског члана Председништва кандидовани су Милорад Додик, актуелни председник РС, испред владајуће коалиције, и Младен Иванић, кандидат опозиционог блока и актуелни српски члан Председништва БиХ.

За председника Републике Српске, грађани ће моћи да бирају између кандидата владајуће коалиције Жељке Цвијановић, актуелне премијерке РС, и опозиционог Вукоте Говедарице, председника СДС.

Анђелковић: Запад покушава да изазове сукобе између Срба

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, каже, за „Новости“, да ће предстојећи избори у БиХ одлучити да ли ће Република Српска опстати утемељена на дејтонским принципима, односно да ли ће БиХ остати неутрална, или ће ући у НАТО.

– Ако би они које подржава Запад успели да наметну своју власт, несумњиво би се процес централизације БиХ наставио. Са друге стране, био би ослобођен пут БиХ ка НАТО, што је за српски народ погубно у оба случаја – каже Анђелковић.

Он наглашава да су ови избори од круцијалног значаја за Републику Српску и једна су врста отаџбинске борбе, овога пута политичке, за опстанак Српске.

Током кампање посебан део политичког рата водио се на тему страног утицаја на изборе. Владајућа коалиција у Српској је посебно истицала негативан утицај Британије и америчке администрације у БиХ и њихову намеру да на власт доведу актуелну опозицију. Из опозиционих редова су то демантовали, поручујући да они не играју за странце.

Анђелковић сматра да страни утицај неће бити пресудан на изборима, већ ће то бити став српског народа.

– Страни утицај се манифестује кроз покушај да се изазову сукоби између Срба. Тешко, на регуларним изборима, странци могу да наметну своје људе на чело Републике Српске, који би даље радили онако како они кажу – истиче Анђелковић.

Он каже да међународни фактори спремају оспоравање изборне воље и изазивање немира како би се Срби завадили, што би омогућило ОХР и међународној заједници да интервенишу.

– Мислим да овај план Запада неће проћи, јер су Срби довољно свесни, и већина неће насести и дозволити да се „запали“ Република Српска – убеђен је Анђелковић.

Док се у кампањи водила жестока борба кандидата власти и опозиције за места председника и српског члана Председништва, у позадини је била досад најживља и најбеспоштеднија трка кандидата за посланике у Народној скупштини РС и Парламенту БиХ. Такође, први пут су у великој мери у кампањи коришћене друштвене мреже. Тако су доминирала оглашавања на „Фејсбуку“, „Твитеру“, а виртуелна форма је постала примењива и када су у питању јавне трибине. Борба за 63 директна мандата за Народну скупштину и девет за Парламент БиХ била је оштра и на терену.

БОШЊАЧКИ И ХРВАТСКИ ЧЛАНОВИ

У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ главна битка се води за места бошњачког и хрватског члана Председништва БиХ. Најјачи противкандидати за бошњачког члана су Шефик Џаферовић (СДА), Фахрудин Радончић (СББ) и Денис Бећировић (СДП). Када је реч о хрватском члану Председништва БиХ, ту је велика борба између Драгана Човића (ХДЗ БиХ) и Жељка Комшића, кандидата Демократског фронта. Комшић је, иначе, пре осам година био изабран бошњачким гласовима у Федерацији за хрватског члана Председништва БиХ.

ПОСЛАНИЦИ

У РЕПУБЛИЦИ Српској се у девет изборних јединица директно бирају 63 посланика, а 20 мандата се дели на основу компензације. За Парламент БиХ се бира девет мандата директно, а пет се дели компензацијом.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.