ЧОВИЋ: Прихватљиве примједбе из Српске на механизам координације

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић изјавио је да су примједбе и сугестије Владе Републике Српске на механизам координације коректне и прихватљиве, те да нема препрека да буду уврштене у овај документ.

„Очекујем сигнал из Републике Српске да је механизам координације усаглашен на свим нивоима“, рекао је Човић у Сарајеву.

Он је потврдио да је „некоме био циљ да направи проблем у вези са механизмом координације“, али није желио да прецизира о коме је ријеч.

Према његовим ријечима, у процесу доношења овог документа требало је да сви партнери покажу много више стрпљења и коректности, тим прије јер ће механизам координације сигурно, у складу са околностима, у наредном периоду бити мијењан још неколико пута.

Човић је подсјетио да је механизам координације једногласно усвојен у Савјету министара БиХ још 30. јула прошле године, када је закључено да у року од 60 дана треба извршити његово усаглашавање, до чега није дошло.

Он је нагласио да сједница Савјета министара, која је одржана 26. јануара, није била тајна сједница, и додао да је том приликом усвојен пречишћени, али очигледно не и усаглашени текст механизма координације.

Предсједавајући Предсједништва БиХ закључио је да је дио договора испоштован, а дио није, тако да је осујећен план да БиХ преда апликацију за чланство у ЕУ до краја прошле године.

Човић је чин предаје захтјева за чланство БиХ у ЕУ, 15. фебруара у Бриселу, оцијенио као велико изненађење, поготово за многе скептике, те изразио увјереност да ће још веће изненађење услиједити наредне године када би БиХ требало да добије кандидатски статус.

Он је најавио да ће Предсједништво БиХ у врло кратком времену покушати да уради двије веома важне ствари – да усвоји стратегију за вођење спољне политике БиХ, посао који неоправдано касни већ низ година, и да донесе документ преглед одбране у БиХ који, између осталог, третира смањење броја припадника Оружаних снага БиХ и друга питања везана за испуњавање услова БиХ за активирање МАП-а /Акциони план за чланство у НАТО/.

Према његовим ријечима, БиХ очекује да половином године са самита НАТО-а у Варшави стигне позив за активацију МАП-а, с тим да не треба заборавити да услове за тај статус не прописује БиХ, него НАТО.

У вези са статусом перспективне војне имовине, он је рекао да то не треба да буде политичко него рационално питање и да га на тај начин треба и ријешити до варшавског самита.

Човић је апеловао да сви кључни политички актери у БиХ уложе максимум разумијевања и воље у процесу измјена Изборног закона БиХ, посебно у дијеловима који се тичу статуса града Мостара, провођења одлуке „Сејдић и Финци“, избора делегата у Дом народа и друго, како би те измјене што прије биле упућене у парламентарну процедуру.

Говорећи о медијима, он је рекао да од њих очекује само једно, а то је професионализам који у себи носи и велику одговорност, истичући да је једно од највећих демократских остварења у БиХ управо слобода медија.

Човић, који је и лидер ХДЗ-а БиХ, рекао је да је владајућа коалиција у Федерацији БиХ стабилна и да ХДЗ и СДА озбиљно рачунају на СББ БиХ као равноправног парнера у започетим реформским процесима.

Он је потврдио да је БиХ, као одговорна земља, одлучна да настави са активним учешћем у глобалној антитерористичкој коалицији са САД на челу.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.