Бивши саветник Иванова: Запад нас је понизио, не дамо Македонију!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com

Македонци су одбацили ову медијску, психолошку, политичку и пропагандну агресију на народ и то је трагедија ових дана — да је добар проценат народа који је заиста био окренут према Западу променио мишљење и престао да на Запад гледа као на нешто демократско, нешто напредно и успешно.

Ово за Спутњик каже Цветин Ћилиманов, новинар и бивши саветник македонског председника Ђорђа Иванова. Он додаје да је у Македонији последњих неколико година вршен велики притисак како би се дошло до овог тренутка — да се иде на референдум како би Македонија променила име и како би након тога та земља постала чланица НАТО-а, а некада у будућности и Европске уније.

„Тај притисак сте сви видели последњих дана. Први пут је Македонију посетила немачка канцеларка Ангела Меркел, затим амерички секретар одбране, а Федерика Могерини практично има резервисану хотелску собу у Скопљу на неодређено време. Вршен је, дакле, озбиљан притисак на земљу како би се доказала припадност тој некој евроатлантској страни, која заправо никада није ни била доведена у питање. Македонци су увек хтели да тргују са Европом, да путују у Европу, а када је реч о безбедносним питањима, Америка је увек била гарант за безбедност у региону“, каже Ћилиманов.

Међутим, додаје саговорник Спутњика, начин на који се дошло до ове недеље, 30. септембра, представљао је отворен напад на једну политичку опцију, конзервативну политичку опцију у Македонији, која се сматра носиоцем македонског националног идентитета.

„Последњих година били смо сведоци да одређени политичари из Вашингтона, из прошле и садашње администрације, као и из Брисела, отворено заузимају једну политичку страну и нападају конзервативну опцију у Македонији, а као изговор, да би оправдали директно мешање у унутрашње ствари Републике Македоније, говорили су како су Македонци наводно проруски оријентисани и да постоји нека снажна проруска опција у овој земљи која се мора сузбити“, оцењује Ћилиманов.

Како наводи, ово уплитање у унутрашње послове Македоније у ствари је окренуло велики део Македонаца против Запада.

„Македонци су одбацили ову медијску, психолошку, политичку и пропагандну агресију на народ, и то је трагедија ових дана, да је добар проценат народа који је заиста био окренут према Западу променио мишљење и престао да на Запад гледа као на нешто демократско, нешто напредно и успешно“, категоричан је Ћилиманов.

На питање како гледа на говор председника Македоније Ђорђа Иванова у УН и да ли ће његов позив на бојкот утицати на грађане Македоније, његов бивши саветник каже да овај референдум практично није имао другу страну.

„Имали смо само једну страну, која трчи на референдум, а конзервативна страна, која је одувек била против оваквог напуштања позиције суверенитета и националног идентитета Македоније, није била заступљена јер су били под страшном претњом западних страних гостију у Македонији. Иванов је остао доследан сопственим позицијама, уставу ове земље и заклетви коју је дао. Остао је при томе да су важнији македонски национални интереси и суверенитет земље од обећања да ћемо некада бити чланица ЕУ само ако напустимо све те позиције“, примећује Ћилиманов.

Како каже, покрет за бојкот референдума је био неорганизован и иза њега није било политичке партије. Са друге стране, председник Иванов није члан политичке партије, што налаже и устав Републике, нити има партијску структуру иза себе.

Међутим, додаје Ћилиманов, било је импресивно ових дана видети како се људи сами организују преко социјалних мрежа и неформалних канала, суседских и породичних, како би одбили невероватан притисак да изађу на гласање.

Према његовим речима, људи су и без вођства, изузев председника Иванова, ипак нашли начин, јер је, каже, доминантна жеља пре свега етничких Македонаца, већинског народа у овој земљи, да не изгубе земљу, једину државу коју Македонци имају у свету.

Они, каже Ћилиманов, схватају да референдум води ка губљењу суверенитета и да немају где да иду после тога.

„То и јесте разлог бојкота. Извршен је притисак на Македонију, земљу која је увек била за отворене везе са Западом, али која није хтела да направи овај одвратни компромис и да се понизи пред суседним земљама, пред западним земљама. Нисмо схватали зашто је потребно то понижење да бисмо били члан Европе. Што је најстрашније, можда и тиха већина народа сада тако размишља, да неће заборавити ову увреду и овај напад на Македонију“, закључује Ћилиманов за Спутњик.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.