БАЗДУЉ: Не дозволити наметање туђих интерпретација сарајевског атентата

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Књижевник Мухарем Баздуљ оцијенио је да не треба дозволити наметање туђих интерпретација Сарајевског атентата, који је као посљедицу имао деколонизацију чак и народа Африке, Јужне Америке и Азије.

Баздуљ је у интервјуу Срни, поводом 99 година о смрти Гаврила Принципа у затвору у Терезину, нагласио да се пренебрегава чињеница да је Принципов чин, као и све оно за шта се борила „Млада Босна“, вођен првенствено патриотском идејом борбе за свој народ, али и идеалистичком принципијелном универзалном идејом – генералног ослобођења свих покорених народа.

Он је рекао да је као посљедица Сарајевског атентата, Принциповог чина и Првог свјетског рата дошло до деколонизације, односно каквог-таквог ослобађање народа Африке, Јужне Америке, Азије.

„Рушење цијелог тог колонијалног система покренуто је Сарајевским атентатом. На глобалном нивоу су многи народи стекли какву-такву слободу и неку врсту можда бољег положаја, него што су претходно имали. То је све посљедица Принциповог чина“, истакао је Баздуљ.

Он је оцијенио да ће различитих интерпретација и „емотивног читања“ тог чина бити и ове године, а можда нарочито идуће, када ће бити навршено стотину година од Принципове смрти и завршетка Првог свјетског рата, као и стотину година од формирања Југославије.

Због тога, сматра Баздуљ, било би можда пожељно да неке културне или друге институције, за идућу годину планирају и организују скупове или манифестације, да би се изнијеле домаће интерпретације Сарајевског атентата и тих догађаја.

„Ако смо себи, на неки начин, дозволили да нам нека врста туђих интерпретација Сарајевског атентата ‘окупира’ свијести и та прича о ревизији добије, можда, већу пажњу и тежину, него што би заслуживала, не треба да допустимо да се то деси идуће године, стотину година од завршетка Првог свјетског рата, Принципове смрти и формирања Југославије“, указао је Баздуљ.

Он је истакао да треба на неки начин „одавде, из средине одакле је кренула цијела прича, да се проговори аутентичним, нашим гласом о томе, а не да се „папагајски“ понављају туђе, веома често поједностављене интерпретације“.

Говорећи о различитим схватањима Принциповог чина на Балкану, Баздуљ је навео да је цијела историја 20. вијека у региону повезана са посљедицама Сарајевског атентата, од креирања прве и друге Југославије, па до њеног распада.

Он је оцијенио да све данашње државе направљене на том распаду Југославије свој легитимитет суштински вуку из неке врсте антијугословенског расположења, због чега је логично да Принципов чин и дан данас изазива емоције, које су сукобљене у зависности од перспективе из којих се гледају.

„Не могу да замислим да се у догледно вријеме ‘историја препусти историчарима’, као што се говори у медијима. Код нас је историја на неки начин сувише жива и у контексту онога што је Черчил рекао да ‘Балкан производи више историје, него што може да је свари'“, додао је он.

Он је подсјетио да је познато да је Принцип у тренутку смрти био веома несрећан, пошто је у то вријеме Србија као држава била окупирана и њему се чинило да је на неки начин његов чин и оно што су урадили његови другови из „Младе Босне“ довело до једне лоше консенвенце.

Али, нагласио је Баздуљ у интервјуу Срни, веома брзо, неколико мјесеци након његове смрти, Принципови и идеали његових другова су се остварили, а српски народ и други јужнословенски народи су били ослобођени и направили су управо онакву своју државу, за којом су он и његови другови тежили.

„Сада када погледамо послије стотину година, та држава је нестала у једном крвавом рату са много жртава и неко површан би могао да каже да је на неки начин све чему је Принцип тежио, поново нестало у ватри и пепелу“, рекао је он.

Међутим, каже Баздуљ, не треба имати такву врсту песимистичног погледа, јер је као посљедица те Југославије која је створена, створена и једна велика култура, а тај народ је успио кроз Нобелову награду Иве Андрића, кроз неке друге књижевне, филмске, архитектонске и друге умјетничке начине да се представи цијелом свијету.

Баздуљ је констатовао да је и у српском народу и другим народима, међу неких десетак имена наших људи који су ушли у историју свијета, сигурно и име Гаврила Принципа.

„А он је човјек који је ‘један од ријетких малољетника који су ушли у историју’, што би рекао Станко Церовић“, закључио је Баздуљ у интервјуу Срни.

СРНА, РТРС

Тагови: ,

1 коментар

  1. Дан каже:

    Хвала господину Баздуљу за овај текст и један другачији приступ према Гаврилу Принципу, као и догађајима који су пратили народе тог времена. Посљедњих година се на Сарајевски атентат гледа као терористички акт, не уважавајући контекст историјских догађаја који му претходе, посматарјући сам догађај у контексту савременог доба, и уводећи нас ваљда у ново доба у којем нема окупатора, дакле свако је слободан да дефилује територијем сиромашне и ослабљене земље и да ту ради шта му је воља. Колико данас заиста знамо шта се са нашим народом (мислим на све народе) у вријеме анексије дешавало и шта су свe испатили. Истина, када би крајње хришћански овај догађај посматрали, ипак Гаврило одузе животе.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.