ЗОРАН ШАПОЊИЋ: Ваљаш ли нам данас мртав Оливере, кад нам ниси ваљао жив?

ИСКРА на Фејсбуку

Оливер Ивановић (Фото: in4s.net)

Ваљаш ли нам данас мртав Оливере, кад нам ниси ваљао жив?

Ти мучениче, опра свој чисти образ. А шта ћемо ми, бедни и лицемерни, ми јадници са нашим образима?

Ти оде светла чела! Куд ми да кренемо данас? Може ли се и како побећи од себе?

Колико ли ће воде протећи Ибром док се поново не роди неко достојан тебе и твоје честитости? Неко ко би тебе заслужио.

Како данас да погледамо у очи твојим синовима, Милени и Наташи, брату? Ми бедни и лицемерни што ронимо сузе над твојом смрти!

Како, кад смо сви заједно ћутали док си ти невин и чист лежао на робији? Ти слободан у затвору, слободнији и од твојих тамничара и од наших савести. Ти невин лежао а ми ћутали. Мали и лицемерни.

Како, кад су нам прече од тебе биле све наше поделе, наше свађе и зађевице, заблуде и подметачине, наша српска лудала, као што ових написа у Београду један добар човек. А данас за тобом ронимо сузе!

Хоће ли данас, у Београду, кад те буду сахрањивали добри човече, црној земљи бити тешко од Срба који су дошли да ти се поклоне? Макар сад, кад идеш под црну земљу, кад ти се нисмо поклонили и схватили те, кад те нисмо поштовали док си био жив?

Ваљаш ли нам данас, мртав, Оливере, кад нам ниси ваљао док си био жив?

Ти оде у легенду мучениче, а куд ћемо ми?

Дође нам још један дан кад нам сунце зађе у крваву заставу. А ми ништа да научимо, ништа да схватимо, ништа да разазнамо.

По који ћемо пут у историји, тек дан после, схватити да су нам поново ишчупали још један храст, поломили му гране, оставили нас без главе?

Можеш ли нам опростити Оливере? Нама недостојним тебе достојног.

Видео сам те јуче мртвог. И поново видео ону слику како сунце над Јагњеницом и над Ибарским Колашином залази у крваву заставу.

И много се бојим. Не за себе. Много се јада и греха скупило на мојој души. Много сам се јада и крви нагледао. Бојим се шта ће бити са овим нашим светом кад остане без људи као што си ти био. Кад остане без добрих људи због којих и сунце сија.

Куд ћемо и како ћемо без добрих људи Оливере? За које сидро да се вежемо?

Куд ћемо кад останемо без људи који су се смејали, онако људски, као што си се ти смејао?

Слушао сам јуче у Митровици ону страшну тишину док су тебе, последњи пут, кроз твој град носили ка вечној кући. И, одавно, ништа страшније нисам чуо. Чула се тишина из Митровице до неба јуче Оливере. Плакало је за тобом и старо и младо Оливере.

Касно!

Бог нека ти душу прости, добри човече!

Зоран Шапоњић

Тагови:

2 коментара

  1. Мићо Павлица каже:

    И би сахрана. А зашто баш овде?
    Сабра се народ, онај добар и онај зао, онај искрен и онај дволичан, онај виђен и онај да буде виђен!?
    Нека ти је лака ова црна шумадијска земља Оливере.

  2. Miodrag каже:

    Zasto dobri,posteni i neuporedivo dobri covece i humanisto,kada si vec znao da te vrebaju hijene,nisi nosio pancir-prsluk
    ispod odela?Nije mozda imao ko da ti to kaze?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.