НЕНАД УЗЕЛАЦ: Коме одговара нови рат на Балкану?

ИСКРА на Фејсбуку

Nenad Uzelac slika

У изјави за руски медиј „Руска планета“, професорка међународних односа из Москве Јелена Пономарјова, изјавила је да је српска страна преломила у седењу на две столице, те да је новим српско-руским војним уговором спречена могућност да Србија постане члан НАТО. Већина руских штампаних медија пише у том смеру, срдачне и сарадње на једном новом, вишем односу у којем је најважније да је Србија изабрала да се наоружа уз помоћ Русије. Да ли је тако, време ће показати. Но, она се у закључку пита какву освету Запад спрема за Србију и да ли се нови рат на Балкану може избећи. Џејмс Лајон, бивши члан Међународне кризне групе, у свом тексту за Forin Policy, изјавио је да ће руски утицај на Српску и Србију довести до рата. Игноришући послератну мржњу из Сарајева уперену ка Српској и чињеницу да се Запад са Сарајевом последњих 20 година непрестано труди да Српској одузме многе надлежности и утопи је у унитарну Босну кршећи тако Дејтон, Лајон тражи ревизију Дејтона и, по потреби, укидање Републике Српске. Један од закључака Лајона јесте да „подржавањем Додика Путина је у стању да изазове проблеме за Запад“. За Запад!

Поред свих ових мишљења имали смо изјаве групе хрватских политиколога за Дневни аваз, који су као реметилачке факторе на Балкану жигосали Србију и Русију у тренутку када Хрватска узима офанзивно оружје – балистичке ракете – од НАТО-а. Очигледно је да хрватски „експерти“ служе сврси НАТО-а усвајајући вековне западне мантре о Србима и Русима као реметилачким факторима на Балкану и у Европи. Но, поред Хрватске која има, у званичној државној политици, устоличене претензије на делове територије Србије код Апатина и која је ове године показала елементе Павелићеве србофобије, имамо тензију у Босни до које је дошло неискреном жељом Сарајева да живи са Србима у једној држави и вечном тежњом да се Српска укине и утопи у унитарну државу. Поред тога, имамо стално нестабилну Македонију и југ Србије, а не треба као случајне, и само због губљења власти изречене, речи Сулејмана Угљанина о стварању државе у Рашкој узети здраво за готово. Већину ових делова Балкана Лајон узима као места будућег, могућег рата. Ко контролише запаљиве елементе у овим деловима Балкана: Русија или Запад?

Српске власти су свесне да са Запада Србији не долази ништа добро. Јасно је да главни услови тек стижу: уколико желимо отварање поглавља у преговорима са ЕУ неопходно је званично признање Косова и увођење санкција Русији. Да ЕУ притиска Србију у овом смеру, потврдио је и руски премијер Медведев јасно изјавивши то након састанка са премијером Србије у Москви и додајући да ЕУ захтева укидање уговора о слободној трговини Русије и Србије. Јасно је свима да укидање тог уговора би значило катастрофу за Србију. У ситуацији прикљештености између захтева Запада и немогућности да те захтеве српске власти остваре, остаје само нада да речи професорке Пономарјове нису изречене без разлога.

Бжежински је још 1994, за време балканских ратова, објашњавао да се америчка спољна политика своди на држање вазала у покорности и немогућности да се удруже тј. они морају бити у свађи, што представља наставак теорије зачетника англосаксонске геополитичке стратегије Макиндера, који је говорио да се цео простор између Русије и Немачке мора расцепкати на мале државице како не би могле бити контролисане из једног центра, наравно, руског, пре свега, а како би Запад имао контролу. Јасно је чега се и Лајон плаши. Но, Лајон је неискрен као његов амерички сународник, Ворен Цимерман, који је у својим мемоарима признао да је он наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана, којег су потписале све три стране, чиме је био отворен пут за рат у Босни. Дејвид Овен и Хенри Кисинџер су, такође, признали да је америчка страна минирала Венс-Овенов и друге планове током рата. Коме је тај рат одговарао? Американцима. Јер, ратом на Балкану Американци су остварили циљ: послератна сврха постојања НАТО-а је постигнута, а Европа је остала НАТО протекторат, како амерички (а хрватски не?) стратези виде улогу НАТО у Европи. Поред тога, земље Балкана су економски колонијализовали, што хрватски „експерти“ неће да објасне своме народу: да је Хрватска данас НАТО колонија која је у, са Запада наметнутој, перманентној економској кризи. Мали је ово текст да се објасни немачка улога у изазивању рата у Хрватској и Словенији. Но, лицемерје Лајона и других огледа се у томе што они на свет гледају месијански: Запад има улогу да целом свету наметне своју вољу и ко не прихвата Западну вољу он је реметилачки фактор који изазива проблеме и рат. После ових ратова једина на Балкану ту вољу није прихватала још Србија: зато је бомбардована 1999. Дакле, ако Срби са правом, природно, пожеле да се уједине и живе свој начин производње живота, и ако пожеле да реше своје национално питање, онда су они реметилачки фактор. Али, „реметилачки фактор“ зато што ремете вазалну политику Запада на Балкану и желе да живе по својој вољи, а и на Западу врло добро знају да се само решавањем српског националног питања постиже стабилан и дуготрајан мир на Балкану. Но, Цимерман, Овен, Кисинџер и други су јасно, директно и индиректно, означили реметилачког фактора на Балкану: САД-НАТО. Следећи Бжежинског можемо рећи: једини реметилачки фактор у свету је НАТО.

У тренуцима када је на униполарни свет стављена тачка заустављањем НАТО-а у Украјини и руском интервенцијом у Сирији и када се светом, а посебно Европом, све више буде снаге које су свесне да је Европа безбедна и мирна само у добром односу са Русијом, једино САД-НАТО-у одговара неки нови рат у Европи, а пошто је по Бжежинском Балкан потенцијални простор за супрематију у Европи, јасно је да ратом на Балкану САД-НАТО дисциплинују Европу и спречавају њено окретање ка Русији. Зато је јасна и Лајонова порука: Срби, ако желите да живите по својој вољи са Русијом, ако не желите да признате Косово и уведете санкције Русији, имаћете рат у Српској, Рашкој, југу Србије и на Косову.

Трагедија људске историје је показала да када год је нека империја губила примат у свету вукла је исти са собом, а данас се мултиполарност не може више избећи. Униполарни свет САД-НАТО почели су стварати ратовима на Балкану стављајући тако шапу на Европу. Остаје нам да се надамо да униполарни свет неће пасти тамо где је и започео – на Балкану. У супротном, Србији остаје само једна нада: што Русија више није Јељцинова Русија. А нама остаје да одговоримо на питање: ако га буде, коме одговара нови рат на Балкану? Само Лајону и онима у чије име говори.

Ненад Узелац

Тагови:

2 коментара

  1. Borislav Mitrovic каже:

    Pametan potez našeg premijera ,što se obratio rusima radi naoružanja ! Hvale nas zapadnjaci da smo faktor mira i stabilnosti ,a istovremeno naoružavaju celo naše okruženje !!! Treba odvratiti pre svega naše neprijatelje od pomisli na rat , a zatim ako to ne uspe prvi put u istoriji Srbija će biti spremna i odgovoriti na svaki vid agresije !!1

  2. Iznogud каже:

    Mali nosati uzurpatori, okupatori i ubice. Nadam se da ce uskoro ceo taj „narod“ platiti po bozijoj pravdi sve ono sto su hiljdama godina po svetu radili kisindzer, bzezinski, rotsild I njihovi prethodnici.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.