МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: „Док се ми замајавамо авионима, возом и глумцима, ударен је темељ државној граници Косова“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Можда је овај сукоб између председника и премијера Србије око кандидовања за председничке изборе фингиран? Можда заиста ових дана у Србији „није тешко бити спин“, можда је заиста све то само замешатељство мудрих комбинатора који у другом кругу желе да виде као „противкандидате“ политичког оца и политичког сина, и тако обезбеде тријумф владајућој партији.

Фамозни спот под радним насловом „Има ли пилота у авиону“, у коме се после језивих турбуленција изненада појављује неочекивана сила која решава ствар у виду премијера Вучића који је све то само сањао, занимљив је са више страна – осим што показује завидне глумачке способности српског премијера, морбидни укус његових маркетинг стручњака, актулено осећање апокалипсе које доминира у његовом изборном штабу, овај спот је симптоматичан и зато јер се појављује само дан пошто је целокупна српска политичка јавност „шокирана“ коперниканским обртом у односима председника и премијера, који се одједном, јел`те, дописују, и како се испоставило, председнику нема ко да пише.

И док су од осам дневних листова, њих седам на насловним странама објавили текстове против „Неверног Томе“ проглашавајући га издајником, и руским плаћеником, док су вести о апсолутној подршци премијеру стизале једна другу, у шта се изненада и као поручен укључио и аустријски канцелар Керн који је исхвалио премијера, Србија је гледала директан пренос „диференцијације“ у редовима Владе и у редовима напредњака. Разочарана, уплашена, осветољубива лица у крупним кадровима на телевизијама. Било је то тако у стилу Осме седнице, за оне који то памте, а овај политички театар имао је чак и шекспировске обрисе. Емоције и катарза међу министрима, пријатељима и бившим пријатељима. Да драма буде већа, и син актуелног председника државе, повинујући се партијској дисциплини, стаје на страну очевог непријатеља. То је тако српски!

Друштвене мреже су се усијале, један политички аналитичар цео дан јури с телевизије на телевизију да објасни о чему се ту заправо ради, док оцрњени Томислав Николић и даље чека писмо од премијера.

Јер Томислав Николић је наводно тражио да му Вучић врати странку коју је основао и да му да премијерско место, а заузврат би подржао свог политичког сина, док његов прави син подржава његовог политичког сина, и изјављује да ће се „тата и Вучић“ договорити. Модел шаховске рокаде „Путин – Медведев“ овде изгледа неће проћи, или можда и хоће?

Из целе ове турбуленције, као у оном споту са авионом, испада само једна јасна порука – да Вучић не да Србију, да је он гарант мира и стабилности на Балкану, да је економски Србију дигао из пепела и да нико, па ни председник државе, неће бити поштеђен медијске судбине заштитника грађана, који бар ових дана може да одахне јер је Тома, испоставило се, идеалнији непријатељ.

Сваки другачији исход значио би турбуленције и био би турбо.

У светлости оптужби да је Томислав Николић руски човек, који српски авион вози из ината, из турбуленције у турбуленцију, иако зна да „Све најбоље лети ЈАТ-ом“, први изборни спот Александа Вучића може се тумачити и као порука Западу, да ће он оне руске авионе које смо купили, возити мирним небом у правцу Запада.

А кад се мало измакнемо, можемо да видимо да је цела Србија поприште љуте борбе тајних служби и хушкача Истока и Запада – манџуријских кандидата, проданих душа, шпекуланата свих фела. И док се ми замајавамо авионима, глумцима и статистима, док анализирамо спектар шекспировских ликова и њихових драма, док пуштамо да будемо више него забављени насловним странама таблоида и директним преносима политичких сукоба и у странци на власти и у опозицији, немамо концентрацију да приметимо, на пример, да је ударен темељ државној граници Косова, да Бакир Изетбеговић најављује ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине (БиХ) против Србије за геноцид, и да се, обрни-окрени, Србија разваљује са свих страна.

Реч издаја је тренутно најјефтинија српска реч, јер се може чути одасвуд. Тома је издао Вучића, Вучић је издао Тому, Шешеља су издали обојица, опозиција је издала Србију, Русија је прво издала Вучића а онда је издала Тому, Трамп је издао Србију, и тако укруг.

А електродистрибуција је поново издала астрономске рачуне за струју.

Ово је Србија, у свој својој турбуленцији.

Вечерње новости, intermagazin.rs, Мирјана Бобић

Тагови: ,

3 коментара

  1. Vesna каже:

    Svaka čast Mirjana! Svaka Vam je na mestu! Verujem da ima nas poprilično koji razmišljamo kao Vi! Ja mislim da je ovo jedna morbidna „igranka bez prestanka“, da je sve deal. Uostalom valjda će se na kraju (s’ tim što predstavu nemam ni gde je ni kad je taj kraj) valjda saznati istina!? Pozz.

  2. Dragan Cvijan каже:

    Mirjana, imam predlog. Svi sa pravom glasa nezadoljni neka sede kuci, cekaju rezultate glasanja zadovoljnih.

  3. U каже:

    Poštovanje za Mirjanu ali ovoga puta si pogrešila. Mnogo je to proizvoljnosti i nelogičnosti. U Srbiji svi znaju visoku politiku a na sednici koćnog saveta nisu prisustvovali. Narod naklapa svoje verzije i dokaze a ne uzima u obzir stvarne.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.