КАПЛАН БУРОВИЋ: БОЈАНА – семантика, етимологија и политика –

ИСКРА на Фејсбуку

Kaplan Burovic1

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Barbanna, Boiana, Flumen Scutari, Barbania, Barbantia hidr.,- reka, na granici Crne Gore sa Albanijom. Etimologijom hidronima BOJANA, na alb. BUEN-BUN/Ë,-A, staro grčki BARBANNA (bòrboroV), bavili su se mnogi svetski, naši i albanski naučnici, među kojima spominjemo Rusa Jegor Klasen, zatim M.G. Bartoli, Jagić, St.Mladenov, Petar Skok, Norbert Jokl, Gustav Weigand, Antun Mayer, Hans Krahe, Al.Rosetti, Henrih Barić, H.Mihaescu, Eqrem Çabej, Petkanov, Ivan Popović, Pavlović, a sada i ja – Kaplan Burović.
Bavili su se u poslednje vreme etimologijom ovog hidronima i Albanci tipa Maksut Hadžibrahimi i Preljoc Margilaj, demostrirajući ne samo notorno nepoznavanje etimologije, već i svoje flagrantno političko veliko-albansko nastrojenje, kao i gotovost za svaku falsifikaciju. Koliko za primer vidite što kaže Hadžibrahimi: ime reke BOJANA potiče od albanske reči bardhë = „bel“ i sufiksa –ANA ili AVA, što na albanskom jeziku znači ujë i bardhë = „bela voda“.1)
Među prvima koji se ozbiljno bavio etimologijom ovog hidronima mislimo da je pomenuti Rus Jegor Klasen, koji genezu imena ove reke izvodi iz staro-srpskog muškog imena Bojan. Naime, tako su nazivali Homera, autora epa o Trojanskom ratu, pa je „moguće u čast pojca Bojana i reka dobila ime“- piše J.Klasen (Нови материјали за древну историју Словена и Словено-Руса, пре времена Рурика, са посебним освртом на историју Руса пре Христовог рођења. Свеске 1-3, Москва, 1854-1861. год. савремено издање „Белые альвы“, Москва, 2008).
Od J.Klasena su prihvatili ovo i drugi etimolozi, pa i Norbert Jokl, u periodi njegove iliromanije. Po Albancu E.Çabeju, koji mistificira, jer nam ne donosi Joklia dosledno, Jokl je pretendirao da je „albanska forma ovog apelativa normalan refleks antičke forme Barbanna, (gde ima značenje „humulusa“- KB) uzimajući je Albanci od usta romanskih provincijalaca Prevalisa i razvijajući je prema fronetskim zakonima svog jezika, preko *Bauànna i *Bàuanna, kao posrednicama, koje su dovele u Buenë Bunë“. Srpskohrvatska forma Bòjana, prema njemu, izvire iz albanske, ali oslanjajući se na slovensko lično ime Bojan. Po ovoj mistifikaciji znači da su Sloveni svojim dolaskom u ove primorske krajeve našli tu jednu albansku narodnost, a ne da su tu bili i u vreme Homera! Ovu misao sledi i naš Barić (Slavist. revija III 356 v., Hymje 48, 76) i A.Mayer u citiranim stranama. Sumnje ima Rosetti ILR 211. Sa druge strane Popović, – nastavlja E. Çabej,- jednom neobjektivnom pretstavom činjenica (Podvukao – KB), upravni nastavak od Barbanna nalazi u shrv. Bòjana, i za albansku Buenë-u kaže da je proizašla iz srpskohrvatskog imena. Pre njega Mladenov (BA IV 193 v.) video je tu ime reke tračkog porekla – Jana, tobože „reka“, Bu- = crkveno staro-slovensko bui, bugarski buenь „bujna, divlja“, objašnjenje koje se ne slaže ni sa jezičnim podacima, niti sa objektivnom geografskom situacijom, budući da Bojana nije nimalo bujan planinski potok, već naprotiv jedna mirna reka, koja preplavljuje polja. Petkanov, sa druge strane (Bьlg. Ezik 5,1955, 352 v.), ime reke u oba jezika, shrv. Bòjana alb. Buen Bunë, stavlja u vezi sa latinskim toponimom Boviana italijanski Boiano Južne Italije, vidi i kod Mihaescu-a RESE IV 325. Weigand BA III 241 je mislio za jedan slovenski izvor albanskog imena ove reke. „U ovom problemu od značaja je do sada neprimećena činjenica, što u albanskom jeziku pored imena reke (u jednoj narodnoj pesmi Krajine ç’i ra mjegulla Bujens) živi i odgovarajući apelativ, vidi sada i SA VII 164. Veza koja postoji između ova dva elementa, sa karakterom ove reke, koja se obično preliva i preplavluje sve oblasti okolo svojeg ušćenca, prema svemu izgleda da je takva, da reka ima ime od apelativa; suprotno mišljenje nezamislivo je, ako budemo imali predoči da se ovaj apelativ pojavljuje i u planinskim oblastima i dosta daleko od Bojane, kao što je Dukađin, a koji se pojavljuje i sa jednim drugim oblikom i u toskinskom dijalektu (albanskog jezika), gde se ni najmanje ne poznaje ime Bojane. Ovako ovo ime reke nalazi objašnjenje u unutrašnjim okolnostima albanskog jezika,- kaže Çabej,- i nezavisan je kako od drevnog Barbanna tako i od shrv. Bòjana. Ova poslednja teško je objašnjiva od Barbanna na jedan objektivan naučan način i bez oskrnavljenja jezičnih okolnosti srpskohrvatskog jezika. Oba ova uslova se ispunjavaju objašnjavajući shrv. Bòjana posredstvom albanskog jezika, preko Buenë, ili od jednog njegovog starijeg oblika, sa –a– koje nije preobraćeno u –e– u vreme slovenske seobe. Za Barbanna geografske okolnosti vode kod ilirskog jezika, ovako sem u Albaniji postoji jedna Barbanna i u Istri. Vezuju je, između ostalih, imenom ostrva Metubarbis u donjem toku reke Save u Hrvatskoj, sa grčkim bòrboroV = „humulus“ idr., vidi Vasmera REW I 53, Friska I 252, ali uporedi i bërrakë. Fonetski Barbanna: gr. bòrboroV bilo bi jedno svedočanstvo za reflekciju indoevropskog kratkog o sa a u ilirskom…Pa i ako je Barbanna, preko svedočanstva njene pretstave i u Francuskoj, od jednog preindoevropskog izvora (Barić), ovo ne obara njenu pripadnost iz ilirskog jezika“,- piše albanski akademik, prof. dr Eqrem Çabej.2)
Pre svega naglašavamo da – kad bi i bio hidronim BARBANNA ilirski apelativ, to ne znači da je i albanski, jer Albanci niti su Iliri, niti imaju ma kakve veze sa njima, što su svetski naučnici dokazali bezbrojnim dokumentima, činjenicama i argumentima, pa je i sâm Akademik Çabej, nemajući kuda, bio prinuđen da prizna da njegovi Albanci, ne samo da nisu autohtoni i Iliri, već i da su iz današnje Rumunije došli na Balkan i u Mat (pokrajina Srednje Albanije) tek u X veku nove ere. A kako se zna (ovo nam priznaju i sami albanski naučnici!), Sloveni su ušli u grad Durrhachium (današnji Durrës, u pupak Albanije) još 548. godine n.e., znači jedno 5-6 vekova pre Albanaca. U Durrës!!! A u Ulcinj i na obale Bojane ovi su Sloveni sigurno stigli još ranije, dok su Albanci, sa svoje strane (dolazeći sada iz Mata!) stigli mnogo-mnogo kasnije, pošto su Sloveni, pradedovi današnjih Crnogoraca, ne samo uzeli od romanskog stanovništva tih krajeva apelativ Barbanna (naravno, preko romanske forme Prevalisa: Boiana!), obraćajući ga u BOJANA, već su od tog hidronima napravili i ime ribe bojanka (cipal, ukljeva), pa i lična imena BOJAN i BOJANKA, a od Jadran – JAD-RANKA, stvar ova koja se ne sreće u albanskom jeziku. Tek poslednjih decenija oni su stigli da od hidronima Jadran (alb. Adriatik) naprave lična imena ADRIATIK i ADRIATIKE, dok od hidronima Bojana (alb. Buna), dan-danas to nisu postigli, iako – u poslednje vreme – od imena svojih reka, pa i potoka, napravili su sijaset ličnih imena, štoviše i lično ime KROKO-DIL, pa i LUFTANIJE (ratni brod), čime sigurno pretstavljaju unikalan primer u svetu, za što (za ova monstruozna dostignuća!) moramo im skinuti kapu i priznati primat.
Što se tiče imena riba, zna se da Albanci ne samo da nemaju svoju ribarsku terminologiju, već nemaju ni pomorsku, pa su im i pomorski zanat naučili turski okupatori (G.Weigan!), a u Ulcinju: naši Novljani.
A što se tiče srpsko-crnogorskog i srpsko-makedonskog, pa i bosansko-hercegovačkog i hrvatskog ličnog imena Bojan, ne može se prihvatiti neko oslanjanje Crnogoraca na to ime da bi nazvali tako ovu reku, dok obratno – lično ime Bojan i posebno Bojana – flagrantno je da se oslanjaju na apelativ ove reke, bar da su se ova dva lična imena (koja vode svoje poreklo od apelativa bojan i bojna) kontaminirala sa apelativom reke Bojana. Od afirmiranja imena ove reke, bar među Crnogorcima, posebno u poslednja vremena, nemamo više ni kontaminiranje, već direktno imenovanje dece po tom imenu reke.
U vezi sa ovim mislim da je neprihvatljivo pretendiranje Jegora Klasena o mogućnosti etimologije imena BOJANE od ličnog slovenskog imena Bojan, pa makar se tako nazvao i Homer. Sa druge strane, ovaj naziv Homera ničim nije dokazan da ima bilo kakve veze sa našim bojan, utoliko više što je Homer poznat kao grčki rapsod, pa i slep, a ne kao srpski ratnik, pa i bojan. Treba izvideti što znači bojan u staro-grčkom jeziku.
Absurdno je i pomisliti da su Crnogorci, koji su stigli na obale Bojane u prvoj polovini VI veka, uzeli ime ove reke od Albanaca, koji su tada bili u Rumuniji, a kad su u IX veku stigli u Mat, počeli su da pojedinačno silaze sa gora Srednje Albanije tek u XV-XVI veku. Masovno silaze u XVIII-XIX veku, posle turske okupacije.
Sa druge strane, ni gramatički se nikako ne može objasniti Buena-Buna>Bôjana, jer se alb. –u– ne pretvara u srp.. –o–, već obratno – srp. –o– se pretvara u alb. –u–: ponta>punta, ponenta>punenta, polenta>pulenta3). A pošto je ovo srpskohrvatsko –o– naglašeno, albanski ga jezik diftongira u –ue– (Buena), koje se zatim monoftongizira u obično –u– (Buna).
Афанасий Селищев: „Славянское население в Албании“, София 1931.

Svestan ovoga, Akademik Çabej pretendira: „preko Buenë, ili od jednog njegovog starijeg oblika, sa –a– koje nije preobraćeno u –e– u vreme slovenske seobe“. On je izričit, upinje se da je ova reč izvorno njihova, albanska: „Kjo fjalë është b-uj-àn, b-uj-anë, një hipostazë (m)bë ujë zgjeruar me –an –anë“,- piše on na strani 436, kol. I, njegovog citiranog dela. Znači, po njemu alb. bujan-bujanë je hipostaza od (m)bë ujë = „na vodi“, prošireno sa sufiksima –an –anë.
Čabej je izgleda zaboravio da su svi albanolozi sveta prihvatili da albanski sufiks –AN je sa srpskom etimologijom. Što više i sâm on, u saradnji sa prof. dr Aleksandrom Xhuvani, jedan od najvećih albanskih filologa, prihvatio je to, izjavljujući tekstualno: „Nga përhapja e kësaj prapashtese në Veri të Shqipërisë mund të mendojmë për burimin sllav të saj“ (PREVOD: „Od rasprostranjenosti ovog sufiksa na Sever Albanije možemo da mislimo za njen slovenski izvor“. Vidi PRAPASHTESAT E GJUHËS SHQIPE, u delu Aleksandra Xhuvani VEPRA, tom I, Tirana 1980, sufiks –AN.). Polazeći od ovoga, supozirano albansko bujan-bujanë može biti samo iz jedne periode pošto je srpski sufiks –AN ušao u albanski jezik, a to znači nekoliko vekova pošto su Srbo-Crnogorci nazvali grčku Barbanu BOJANA, nekoliko vekova pošto su i Albanci već bili nazvali ovu reku BUJANË i BUNË,-A, polazeći od srpsko-crnogorskog naziva BOJANA.
Preko svega, kako rekosmo, u vreme seobe Slovena Albanci nisu bili ni na Balkan, kamoli na obale reke Bojane! Zatim, albanski jezik ne poznaje ovaj apelativ sa –a– !!! Ko se ne slaže sa nama, neka nam dokaže suprotno.
Albanski apelativ Bujena, koji se čuva u narodnoj pesmi albanske dijaspore u crnogorskoj Krajini (gde su stigli posle turske okupacije, neki i 1724. godine, a drugi i 1935!), ne samo da ne potkrepljuje pretendiranja Akademika Çabeja, već suprotno: potkrepljuje naše pretendiranje. Iz njega se jasno vidi da je ova albanska forma tog apelativa izvedena iz crnogorske Bòjana>Bujana> Bujena. Znači, imamo poznato albansko obraćanje o>u (ponta>punta), zatim i metafonija, obraćanje a>e, isto tako poznato iz albanske fonetike upravo kod stanovništva ovih krajeva: prap>prep, nalt>nelt.4)
Ime reke Bojane na albanskom jeziku (Buena, Buna) ne nalazi objašnjenje ni u unutrašnjim okolnostima albanskog jezika. Istina je da Albanci svih krajeva Albanije upotrebljavaju reči buenë, bujênë, bujàn-i sa značenjem „izliv vode, preplava, lokva, lokva vode koja se hrani vodom sa česme, komina, gorgo (profondità di acque) spaventoso“. Istina je i to što kaže Akademik Çabej za ovu reč: „duket se kemi të bëjmë me një fjalë të mbarë shqipes“ (izgleda da imamo posla sa jednom rečju opšte albanskom)5), ali ova reč nema veze sa apelativom-hidronimom Bojana, odnosno Buena Buna, već sa srpsko-crnogorskim i makedonskim apelativom bujan, pa i sa crkvenim staro-slovenskim bui, i sa bugarskim buenъ „bujan, dival“, o čemu govori Mladenov6). Naravno da se ova reč u usta onih Albanaca, koji žive pored reke Bojane, tokom vremena, kontaminirala sa apelativom Buenë. Otuda i izrazi: „u bâ buenë e madhe“, „u bâ buon“, „edhe mâ për buen“, koje nam on navodi. Sledstveno Akademik Çabej ima pravo kad kaže da je ovaj apelativ „nezavisan kako od drevnog Barbanna tako i od shrv. Bòjana“. Trebao je samo da doda da je isto tako nezavisan i od alb. Buenë, pa i obrnuto.
Naglašavamo ovde još jednom da je akademik, prof. dr Norbert Jokl pretendirao da je crnogorska forma imena ove reke potekla iz albanskog imena u vreme njegove iliromanije. Kako se zna, kad se ovaj austijski naučnik upoznao sa 12 argumenata Gustava Weigand-a da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima, Akademik Nokl je cedirao i prihvatio tezu Akademika Weigand-a. Prihvaćajući njegovu tezu, sve što je rekao do tada, oslanjajući se na dotadašnja njegova ubeđenja o iliro-albanskoj vezi, suspendiraju se kao oporečena. Isto ovo važi i za sve one, koji su sledili Akademika Jokl, pa i za našeg Barića, koji nema pravo kad pretendira da je Barbanna od jednog preindoevropskog izvora, jer ako su se tom apelativu našli tragovi i u Francuskoj, time se ne poriče njegovo grčko poreklo, pošto svi Grci nisu došli isključivo na Balkan, već su se pojedine porodice, bratstva, ako ne i plemena, tokom njihove seobe, otcepljivala od glavnine i nastanjivali se za stalno gde su za to našli pogodan teren.
Sledstveno, kod akademika, prof. dr Ivana Popovića, koji pretendira da je alb. Buenë proizašla od shrv. Bojana, nemamo neku neobjektivnu pretstavu činjenica, kako nam to kaže Akademik Çabej. Naprotiv, takvu pretstavu imamo u njegovim navedenim pretendiranjima, koja su izrazito – kažem ovo sa žaljenjem – tendenciozna, politizirana i krajnje antinaučna, što nije – opet kažem sa žaljenjem – jedini slučaj u njegovom stvaranju, koje inače obiluje i objektivnim pretstavljanjima i stavovima, značajnim doprinosom u etimologiji leksika albanskog jezika, te se kao takav s pravom smatra najvećim albanskim etimologom svih vremena.
______________
1) HAXHIBRAHIMI, Mr. Maksut: TOPONIMIA E ULQINIT DHE RRETHINËS, Ulcinj, 2001, str. 63.
2) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES II AB, Tirana 1976, str. 346-348.
3) BUROVIĆ, Kaplan: E FOLMJA E ULQINIT,- monografija za odbranu diplome, Državni universitet u Tirani, Lushnja 1969, str. 44. Vidite objavljeno izdanje, Ulcinj 2016.
4) Iden: str. 40.
5) ÇABEJ, Eqrem: cit. delo, str. 346, kol. I.
6) Citiram po Čabeju, cit. delo, str. 347: „Mladenovi /BA IV 193v.) shihte aty një emër lumi të burimit turk, – Jana kinse „lumë“, Bu- = sll. e vj. kishtare bui, bullg. buenъ „i rrëmbyeshëm, i egër“, shpjegim që nuk pajtohet as me të dhënat, as me gjendjen objektive gjeografike…“ (Prevod: „Mladenov je tu video jedno ime reke turskog porekla, – Jana tobože „reka“, Bu- = crkveno staroslov. bui, bug. buenъ „bujna, divlja“, objašnjenje koje se ne podudara niti sa podacima, niti sa objektivnim geografskim stanjem…“)
*) Ova je studija, pre objavljivanja ovde, poslata mnogim redakcijama, ali je niko nije objavio, jer su mi ne samo Enverovci Albanije, već i Titoisti Jugoslavije i Stalinisti Švajcarske učinili blokadu svih medija. Kad sam je uneo u mom delu ISTORIJA ULCINJA, 2009, Enverovci su mi to delo spalili sred Tirane, zajedno sa tri druga dela, za što su ćutala sva medija, Albanije, Jugoslavije, pa i Švajcarske, izuzev Beogradskog antimafijskog lista TABLOID.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.